Intermodalni terminal ŽIT-a u Makišu poslednjih godina značajno je proširio infrastrukturu i obim usluga, dok razvojni planovi otvaraju mogućnost da njegov godišnji kapacitet poraste sa sadašnjih oko 24.000 na približno 120.000 TEU. Takav scenario podrazumevao bi proširenje prema petoj ranžirnoj grupi Beograd Ranžirne i investiciju procenjenu na oko 10 miliona evra.
Položaj Beograda na glavnim železničkim pravcima kroz Srbiju, uz rast intermodalnih tokova između jadranskih i mediteranskih luka, centralne Evrope i domaćeg tržišta, ponovo otvara pitanje kapaciteta terminala u Makišu. ŽIT je početkom septembra 2024. proširio poslovanje na novoizgrađeni terminal u okviru ranžirne stanice Makiš. Novi kompleks prostire se na pet hektara, ima oko 20.000 kvadratnih metara skladišnog prostora za kontejnere, tri carinska industrijska koloseka i skladišni kapacitet od 1.100 TEU, uz mogućnost proširenja za još 600 TEU. Istovremeno su zadržani i kapaciteti starog terminala, čime je dodatno obezbeđeno oko 750 TEU skladišnog prostora.
Takva infrastruktura već daje ŽIT-u znatno veću operativnu osnovu nego ranije, ali dalji rast intermodalnog saobraćaja zahteva dodatno povezivanje terminala sa kapacitetima Beograd Ranžirne, veću manipulativnu površinu i modernu opremu. U izdanju „Pruge“ broj 1138 razvoj intermodalnog transporta i dalja uloga terminala u Makišu izdvojeni su kao važan element efikasnije i održivije logistike u Srbiji.
Od 24.000 do potencijalnih 120.000 TEU
Koliki bi razvojni skok mogao da bude pokazuje Akcioni plan za razvoj mreže multimodalnih teretnih terminala i „last-mile“ povezivanja u Srbiji, izrađen u okviru Transportne zajednice. U dokumentu se kao jedna od opcija do 2030. godine navodi razvoj terminala ŽIT u okviru Beograd Ranžirne. Planirano ulaganje za ovu razvojnu opciju procenjeno je na oko 10 miliona evra. Projekat bi uključivao proširenje terminala prema petoj ranžirnoj grupi Beograd Ranžirne, čime bi se stvorili uslovi da ŽIT dostigne kapacitet od približno 120.000 TEU godišnje, naspram sadašnjeg projektovanog kapaciteta od oko 24.000 TEU.
To bi značilo petostruko povećanje kapaciteta i bitno drugačiju ulogu terminala u nacionalnoj logističkoj mreži.
Ipak, ova investicija još nije definitivno odabrana. Akcioni plan predviđa da nadležno ministarstvo odluči između daljeg razvoja terminala u Batajnici i razvoja ŽIT-a u Makišu. U slučaju Batajnice, druga faza projekta trebalo bi da poveća kapacitet sa 80.000 na 150.000 TEU i uključi razvoj logističke zone na približno 67 hektara. Time se praktično otvara pitanje buduće strukture beogradskog intermodalnog sistema: da li će najveći deo dodatnih kapaciteta biti koncentrisan u Batajnici ili će se paralelno razvijati i Makiš kao tradicionalno železničko-logističko čvorište.
Makiš već povezan sa glavnom železničkom mrežom
Prednost ŽIT-a je njegova neposredna integracija sa Beograd Ranžirnom. Prema Izjavi o mreži „Infrastrukture železnice Srbije“ za 2026. godinu, ŽIT Beograd je jedan od terminala za kombinovani transport povezanih sa nacionalnom železničkom mrežom, preko stanice Beograd Ranžirna. Terminal omogućava manipulaciju kontejnerima i drugim intermodalnim transportnim jedinicama, kao i povezivanje železničkog i drumskog transporta. Njegov položaj u okviru najvećeg železničkog čvora u zemlji predstavlja značajnu prednost upravo kod organizovanja većih blok-vozova i daljeg distribuiranja tereta prema različitim delovima Srbije.
Makiš je istovremeno deo šireg sistema Beogradskog železničkog čvora, u kojem se nalaze Beograd Ranžirna, terminal ŽIT i druge teretne funkcije. U dokumentaciji koja prati modernizaciju železničke infrastrukture u Beogradu, ŽIT je definisan kao terminal namenjen manipulaciji i skladištenju kontejnera, kao i utovaru i istovaru železničkih vagona i kamiona.
Srbija i dalje sa relativno malim brojem intermodalnih terminala
Razvoj ŽIT-a treba posmatrati i u kontekstu šire promene strukture teretnog transporta u Srbiji. Predstavnik Transportne zajednice Dejan Lasica tokom posete Makišu ukazao je da je intermodalni transport već standard u većini evropskih zemalja, dok Srbija i dalje raspolaže ograničenim brojem operativnih terminala. Prema aktuelnoj Izjavi o mreži, među železnički povezanim teretnim i kombinovanim terminalima nalaze se, između ostalih, ŽIT u Beogradu, Neltov terminal u Dobanovcima, Luka Novi Sad, Luka Dunav u Pančevu, Luka Smederevo i Luka Prahovo. Mreža se poslednjih godina dodatno razvija, između ostalog kroz novi intermodalni terminal u Batajnici i privatne terminalske projekte. Za tržište je, međutim, važna ne samo dostupnost terminala već i njihova povezanost sa redovnim železničkim servisima. Upravo tu Makiš ima značajan potencijal: rast broja vozova prema jadranskim i severnoevropskim lukama može da smanji zavisnost srpskog tržišta od drumskog transporta na dužim međunarodnim relacijama.
Borba za teret iz jadranskih luka
Razvoj terminalskih kapaciteta u Beogradu posebno dobija na značaju sa rastom kontejnerskog prometa u severnojadranskim lukama. Koper i Rijeka ulažu značajna sredstva u proširenje svojih kontejnerskih terminala, dok se istovremeno razvijaju železničke veze prema tržištima centralne i jugoistočne Evrope. Za Srbiju to znači da rast lučkih kapaciteta mora da prati odgovarajuća infrastruktura u unutrašnjosti zemlje. Veći broj kontejnera koji iz luka stiže železnicom nema pun logistički efekat ukoliko terminali na krajnjim destinacijama nemaju dovoljno koloseka, skladišnog prostora i opreme za brzu manipulaciju. Zbog toga potencijalno povećanje kapaciteta ŽIT-a na 120.000 TEU nije samo lokalni projekat u Beogradu. Ono bi omogućilo prihvat većeg broja kontejnerskih vozova i stvaranje prostora za nove železničke servise prema lukama i logističkim čvorištima u regionu.
Terminal kao deo šire transformacije železničkog teretnog transporta
Istovremeno sa razvojem terminala, Srbija ulaže u glavne železničke koridore. Modernizacija pravca Beograd–Subotica–Budimpešta, projekti na Koridoru X i planirana obnova barske pruge menjaju infrastrukturu na kojoj bi u narednim godinama trebalo da se odvija veći deo međunarodnog teretnog saobraćaja. Intermodalni terminali predstavljaju vezu između tih investicija i realnog tržišta. Brža pruga sama po sebi ne znači mnogo za logistiku ako na njenom kraju ne postoje kapaciteti za prijem, pretovar i distribuciju tereta.
Upravo zato će odluka o daljem razvoju terminala u Makišu imati širi značaj. ŽIT već raspolaže novim terminalom, dodatnim skladišnim kapacitetima i infrastrukturom za prijem i obradu kontejnerskih vozova, dok Akcioni plan Transportne zajednice predviđa mogućnost njegovog višestrukog proširenja. Ukoliko bude realizovano povezivanje sa petom ranžirnom grupom i kapacitet dostigne oko 120.000 TEU godišnje, Makiš bi mogao da preraste u jedno od važnijih unutrašnjih intermodalnih čvorišta Srbije.
