Studija Oxford Economics-a pokazuje da železnički sektor ima snažan ekonomski efekat, podstiče inovacije i zapošljavanje i predstavlja temelj održive mobilnosti u Evropskoj uniji.
Evropske železnice nisu samo ekološki najprihvatljiviji vid transporta, već i jedan od najvažnijih pokretača ekonomije Evropske unije. To potvrđuje nova studija konsultantske kuće Oxford Economics, izrađena za Zajednicu evropskih železničkih i infrastrukturnih kompanija (CER), koja ukazuje na snažan ekonomski, društveni i ekološki uticaj železničkog sektora u Evropi.
Snažan doprinos BDP-u i zapošljavanju
Prema podacima za 2023. godinu, evropski železnički sektor stvorio je ukupno 247 milijardi evra dodate vrednosti i podržao više od 3,1 milion radnih mesta širom EU. To znači da železnice učestvuju sa 1,4% u ukupnom BDP-u Evropske unije, što je više od godišnjeg BDP-a Grčke, šesnaeste po veličini ekonomije u Uniji.
Direktni doprinos železničkog transporta iznosio je 67 milijardi evra, dok je kroz lance snabdevanja ostvareno dodatnih 117 milijardi evra, a potrošnja zaposlenih u sektoru i njihovih dobavljača generisala je još 63 milijarde evra. Ukupno gledano, za svaki evro stvoren u železničkom sektoru, u drugim industrijama nastaje dodatnih 2,7 evra vrednosti.
Više od 3 miliona radnih mesta vezano za železnice
Kada je reč o zapošljavanju, železnički sektor podržava ukupno 3,16 miliona radnih mesta, što odgovara 1,6% ukupne zaposlenosti u EU27 – više nego što ih ukupno radi u Irskoj. Na svakog zaposlenog u železnicama dolazi još 2,6 radnih mesta u drugim sektorima privrede.
Pored direktnih ekonomskih efekata, železnice podstiču razvoj brojnih povezanih industrija – od istraživanja i razvoja, tehničkih ispitivanja i analiza, preko veleprodaje i trgovine industrijskom opremom, do građevinskog sektora. Posebno važnu ulogu imaju i u odbrambenoj mobilnosti, jer omogućavaju brz i efikasan transport vojnih resursa širom evropskog kontinenta.
Otpornost i rast produktivnosti
Uprkos izazovima koje je donela pandemija, evropske železnice pokazale su se kao izuzetno otporne. U poslednjih deset godina, produktivnost sektora porasla je za 9,4%, a zahvaljujući svojoj efikasnosti i povezanosti, železnice su doprinele rastu produktivnosti i u drugim industrijama.
Sa 8 milijardi putničkih putovanja godišnje i 378 milijardi tonskih kilometara tereta na mreži od 201.000 kilometara pruga, železnice ostaju temelj evropskog transportnog sistema. Osim što obezbeđuju pouzdan i pristupačan vid mobilnosti, železnice predstavljaju i ključni alat evropske zelene tranzicije, zahvaljujući visokoj energetskoj efikasnosti i gotovo nultim emisijama CO₂.
Udeo železnica stagnira – potreban je novi investicioni ciklus
Međutim, studija upozorava da udeo železnica u ukupnom prevozu putnika i robe stagnira, uprkos njihovim očiglednim prednostima. Zbog toga CER poručuje da su stabilna ulaganja, podsticajne politike i dugoročna evropska vizija neophodni kako bi železnički sektor ostvario svoj puni razvojni potencijal.
Da li EU treba više da ulaže u železnice?
„Za mnoge građane železnice su postale simbol zelenog transporta kojem Evropa mora dati prioritet kako bi ostvarila svoje ciljeve dekarbonizacije. Podaci Oxford Economics-a jasno pokazuju da železnički sektor nije samo održiv, već i snažan ekonomski motor koji podstiče konkurentnost, zapošljavanje i rast u Evropskoj uniji. U trenutku kada EU razmatra novi dugoročni budžet i planove za brze železnice, ovi nalazi jasno pokazuju kolika je stvarna vrednost železnica – ali i kolika bi bila cena neuspeha u prelasku na ovaj vid transporta“, izjavio je Alberto Mazzola, izvršni direktor CER-a, naglasivši važnost kontinuiranog ulaganja u železničku infrastrukturu i razvoj brzih pruga.
Železnice na raskršću ekonomije i ekologije
Kako se navodi u izveštaju, evropske železnice nalaze se na raskršću ekonomije i ekologije: one istovremeno stvaraju radna mesta, podstiču inovacije i štite životnu sredinu. U trenutku kada Evropska unija traži načine da ojača svoju konkurentnost i smanji emisije, ulaganje u železnice sve se više nameće kao jedno od najpametnijih i najodrživijih rešenja za budućnost kontinenta.
