Dok su prethodnih godina najveću pažnju logističke industrije privlačili digitalizacija, automatizacija, razvoj e-trgovine i primena veštačke inteligencije, prvi meseci 2026. godine pokazali su da Evropska unija sve odlučnije vraća železnicu među svoje strateške prioritete. Milijarde evra namenjene modernizaciji infrastrukture, unapređenju međunarodnih koridora i razvoju intermodalnog transporta potvrđuju da železnički saobraćaj više nije samo jedna od transportnih opcija, već važan element buduće evropske logističke mreže.
Koliko je ovaj zaokret ozbiljan potvrđuje i novi CEF Transport poziv Evropske komisije, otvoren u junu ove godine, vredan 1,1 milijardu evra. Sredstva su namenjena projektima koji će doprineti modernizaciji TEN-T mreže, povećanju interoperabilnosti evropskih železnica, razvoju intermodalnih terminala i jačanju otpornosti transportnih lanaca. Istovremeno, ulaganja nisu usmerena samo na izgradnju nove infrastrukture, već i na stvaranje efikasnijih logističkih pravaca koji će omogućiti brži protok robe između luka, industrijskih centara i tržišta širom Evrope.
Da evropska strategija već daje konkretne rezultate pokazuju i projekti koji se realizuju u našem regionu. Hrvatska je ušla u najveći investicioni ciklus modernizacije železničke infrastrukture u svojoj istoriji, sa fokusom na obnovu međunarodnih koridora, uvođenje evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) i povezivanje sa TEN-T mrežom. Efekti su već vidljivi – prema podacima regulatorne agencije HAKOM, u prvom kvartalu 2026. godine železnicom je prevezeno više od 3,3 miliona tona robe, što predstavlja rast od gotovo četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su prihodi teretnih železničkih operatera porasli za skoro 10%. Istovremeno, sve je jasnije da se razvoj železnice više ne može posmatrati odvojeno od razvoja pomorskih luka. Evropski terminali sve intenzivnije ulažu u kvalitetnije železničke veze sa zaleđem kako bi roba sa brodova što brže stizala do proizvodnih i distributivnih centara u unutrašnjosti kontinenta. U tom kontekstu posebno je značajna inicijativa za razvoj železničkog koridora koji povezuje Luku Ploče sa Bosnom i Hercegovinom, a zatim i sa tržištima centralne i istočne Evrope. Ovakvi projekti potvrđuju da konkurentnost luka danas ne zavisi samo od kapaciteta terminala, već u velikoj meri i od njihove povezanosti sa efikasnom železničkom mrežom.
Regionalni projekti menjaju logističku mapu
Među infrastrukturnim projektima koji bi mogli značajno da utiču na buduće tokove robe svakako se izdvaja modernizacija pruge Budimpešta – Beograd. Iako se u javnosti najčešće govori o njenom značaju za putnički saobraćaj, logistički potencijal ovog koridora mogao bi biti još važniji, što je već pokazala kompanija Transfera, u saradnji sa JYSK-om.
Takođe i železnička veza između Nemačke i Srbije (Herne i Novi Sad), servis kojim upravlja LKW WALTER, a u realizaciji sa kompanijom DP World koja je uspostavljena ovog proleća dala je prvi nagoveštaj.
Brža i efikasnija železnička veza između centralne Evrope i Balkana otvara mogućnost razvoja novih intermodalnih servisa, povećava konkurentnost železničkog transporta i unapređuje povezanost sa jadranskim lukama. Posmatrani zajedno, projekti modernizacije železnice u Hrvatskoj, razvoj novih intermodalnih pravaca prema Jadranu, unapređenje železničke infrastrukture u regionu i modernizacija koridora Budimpešta – Beograd deo su jedinstvene evropske strategije čiji je cilj stvaranje otpornije, održivije i bolje povezane transportne mreže.
Železnica kao oslonac evropske logistike
Prva polovina 2026. godine pokazala je da železnica više nije tema rezervisana samo za infrastrukturne planove i državne investicije. Evropska unija sve intenzivnije koristi razvoj železničke mreže kao instrument za povećanje otpornosti lanaca snabdevanja, smanjenje emisija i jačanje intermodalnog transporta. Za zemlje jugoistočne Evrope to predstavlja priliku da kroz modernizaciju infrastrukture i kvalitetnije povezivanje sa evropskim koridorima značajno unaprede svoju logističku konkurentnost.
U narednim godinama upravo će sposobnost država da razvijaju savremene železničke pravce, efikasne intermodalne terminale i kvalitetnu povezanost sa lukama biti jedan od ključnih faktora njihovog pozicioniranja na evropskoj logističkoj mapi. Sve ukazuje na to da se železnica nije vratila u fokus zbog nostalgije prema tradicionalnim vidovima transporta, već zato što postaje jedan od najvažnijih temelja održivih i otpornih lanaca snabdevanja budućnosti.
