Intenziviranje skladišnih operacija, veći broj manipulacija po satu i sve veća gustina skladištenja povećavaju i značaj fizičke zaštite infrastrukture. U objektima sa stalnim kretanjem viljuškara, paletara i druge manipulativne opreme, udar u regal, noseći stub, vrata ili pretovarnu opremu nije samo pitanje troška popravke. Posledica može biti zaustavljanje dela operacije, privremeno zatvaranje prolaza ili dock pozicije, vanredna kontrola regalnog sistema i poremećaj planiranog protoka robe.
Zbog toga se zaštitni elementi sve češće posmatraju kao deo projektovanja intralogističkog sistema, a ne kao oprema koja se naknadno dodaje na nekoliko očigledno rizičnih mesta. Zaštita mora da prati način kretanja manipulativne tehnike, širinu i geometriju prolaza, intenzitet saobraćaja, pešačke komunikacije i pozicije na kojima eventualni udar može imati najveći uticaj na kontinuitet rada.
Najizloženije tačke nisu uvek najuočljivije
Čeoni delovi regalnih redova i stubovi paletnih regala ostaju među najčešće zaštićenim pozicijama. Rizik je posebno izražen na ulazu u prolaz, prilikom promene pravca kretanja i na mestima gde viljuškar istovremeno manevriše i pozicionira teret. Zaštita regala zato obuhvata pojedinačne štitnike vertikalnih elemenata, zaštitu čeonih ramova i duže barijere koje mogu preuzeti udar pre nego što vozilo dođe u kontakt sa konstrukcijom. Sličan princip primenjuje se na noseće stubove objekta, zidove, uglove i tehničku infrastrukturu. U praksi su naročito kritične zone oko punjača baterija, elektro-ormara, sprinkler instalacija, upravljačkih jedinica, transportera i druge opreme čije oštećenje može izazvati znatno veći zastoj nego sam udar.
Posebnu kategoriju predstavljaju industrijska vrata i pretovarne pozicije. U tim zonama se istovremeno pojavljuju teretna vozila, viljuškari, rampe, dock leveleri, vrata i pešaci, pa zaštita mora biti usklađena sa celom saobraćajnom slikom. Bollardi, čelični odbojnici i druge fizičke prepreke mogu zaštititi vrata, rampe i prateću opremu od direktnog udara, ali ne smeju otežavati pristup vozilima ili smanjivati manevarski prostor.
Čelik više nije jedina opcija
Tradicionalni čelični odbojnici i štitnici i dalje imaju široku primenu, naročito na mestima gde je potrebno fizički zaštititi fiksnu tačku objekta. Njihova prednost su robusnost, relativno jednostavna montaža i veliki broj raspoloživih izvedbi – od pojedinačnih stubova do dužih odbojnika i zaštitnih ograda.
Paralelno sa njima raste upotreba fleksibilnih polimernih sistema. Kod takvih rešenja cilj nije samo da se napravi fizička prepreka, već i da se deo energije udara apsorbuje kroz kontrolisanu deformaciju zaštitnog elementa. Kod sistema projektovanih za višestruke udare barijera se nakon deformacije vraća ka prvobitnoj poziciji, čime se smanjuje potreba za zamenom nakon svakog manjeg incidenta. Izbor između čeličnog i fleksibilnog sistema zato ne bi trebalo svesti na poređenje nabavne cene. U zonama sa čestim lakšim kontaktima viljuškara sa zaštitom treba posmatrati i cenu održavanja, zamene oštećenih segmenata, popravke poda i eventualnog prekida rada zone.
Kod pešačkih koridora fokus je drugačiji. Ovde barijera mora jasno da razdvoji ljude od vozila i spreči ulazak viljuškara u pešačku zonu, ali i da bude postavljena tako da ne stvara nova uska grla u toku kretanja ljudi ili materijala. Zbog toga se u većim logističkim objektima sve češće projektuju kompletne trase sa odvojenim pešačkim i transportnim koridorima, umesto postavljanja pojedinačnih stubova samo na kritičnim tačkama.
Ponuda na regionalnom tržištu postaje sve šira
Na tržištu Srbije i regiona danas su dostupna rešenja više evropskih proizvođača, od klasičnih čeličnih štitnika do specijalizovanih fleksibilnih sistema.
- U segmentu fleksibilne zaštite među poznatijim proizvođačima su A-SAFE, Boplan i MPM Flexible Protections, čiji programi obuhvataju različite tipove sigurnosnih barijera, zaštitu regala i stubova, bollarde i sisteme za razdvajanje pešačkih i transportnih zona. MPM rešenja su na tržištu Srbije dostupna preko kompanije NET.EX, koja u ponudi ima tehnopolimerne industrijske štitnike i fleksibilne barijere.
- Širi program skladišne i intralogističke zaštite u regionu nudi i STAMH Group, uključujući zaštitu regala, pešačkih i transportnih ruta, stubova, uglova, vrata i pretovarnih zona, kao i polimerne PolyGuard i mekane PuffyGuard sisteme.
- U segmentu zaštite pristupnih i saobraćajnih zona prisutan je i Hörmann, sa programom fiksnih, uklonjivih i automatskih bollarda, kao i zaštitnih stubova koji se mogu koristiti oko industrijskih vrata, opreme, pristupnih puteva i drugih kritičnih tačaka.
- Troax kombinuje sisteme industrijskog ograđivanja i zaštitu od udara, uključujući zaštitu regala, krajeva regalnih redova i saobraćajne barijere, dok Mecalux zaštitne elemente nudi u sklopu regalnih i skladišnih sistema. Na evropskom tržištu prisutan je i Dancop, sa širokim programom industrijske zaštite i sigurnosne opreme.
- Pored direktnih predstavništava i specijalizovanih distributivnih kanala, deo tržišta pokrivaju domaće kompanije koje industrijsku zaštitu nude kao deo šireg programa bezbednosti radnog prostora. Među njima je i Novatex, sa ponudom barijera, zaštitnih stubića, odbojnika i graničnika za industrijske i skladišne objekte.
Takva struktura tržišta znači da korisnici više nisu ograničeni na jedan tip proizvoda. Za isti problem moguće je razmatrati čelični odbojnik, fleksibilni polimerni sistem ili zaštitu integrisanu sa regalnom konstrukcijom, u zavisnosti od očekivane energije udara, učestalosti kontakta, uslova eksploatacije i budžeta održavanja.
Zaštitu treba projektovati prema tokovima, a ne prema katalogu
Najveća greška je izbor zaštitnih elemenata pojedinačno, bez povezivanja sa saobraćajem unutar skladišta. Ako je na određenoj poziciji već nekoliko puta došlo do udara, postavljanje jačeg štitnika može rešiti posledicu, ali ne nužno i uzrok. Problem može biti u radijusu skretanja, širini prolaza, poziciji palete, preglednosti raskrsnice ili načinu organizacije jednosmernog i dvosmernog kretanja. Zato bi procena trebalo da počne mapiranjem transportnih tokova. Potrebno je identifikovati mesta na kojima viljuškari menjaju pravac, ulaze i izlaze iz regalnih prolaza, ukrštaju se sa drugim vozilima ili se približavaju pešačkim rutama. Posebnu pažnju treba posvetiti zonama sa velikim brojem ciklusa po smeni, jer i mala verovatnoća incidenta postaje značajna kada se ista manipulacija ponavlja stotinama puta dnevno.
Važan kriterijum je i posledica mogućeg udara. Oštećenje jednog zaštitnog elementa ne predstavlja isti operativni rizik kao udar u glavni noseći stub, ulaz u visokoregalno skladište, brza industrijska vrata ili upravljačku jedinicu transportera. Prioriteti zaštite zato treba da prate potencijalni uticaj incidenta na operaciju. U automatizovanim i visoko protočnim skladištima ovaj pristup postaje još važniji. Što je proces više povezan, to lokalni incident lakše izaziva posledice u drugim delovima sistema. Zaštita fizičke infrastrukture tada postaje deo upravljanja raspoloživošću celog logističkog procesa.
Dobro projektovan sistem štitnika i barijera zato se ne meri brojem postavljenih elemenata. Njegov kvalitet vidi se u tome koliko efikasno odvaja ljude i opremu, štiti tačke sa najvećim operativnim rizikom i sprečava da jedan pogrešan manevar preraste u zastoj celog procesa.
