Rast vozarina na glavnim kontejnerskim rutama više nije posledica samo sezonskog povećanja tražnje. Sve veći uticaj na tržište ima zagušenje u svetskim lukama, koje usporava kretanje brodova i praktično smanjuje raspoloživi kapacitet globalne flote.
Kada brod danima čeka na vez ili se duže zadržava u luci, on ne može da nastavi planiranu rotaciju, vrati prazne kontejnere niti preuzme novi teret prema utvrđenom rasporedu. Iako se takvi brodovi formalno vode kao raspoloživi kapacitet, u praksi su privremeno isključeni iz normalnog toka transporta, što dodatno opterećuje lance snabdevanja.
Prema podacima kompanije Linerlytica, u lukama širom sveta trenutno je blokirano oko 3,7 miliona TEU kapaciteta, odnosno približno 11% ukupne svetske kontejnerske flote. Reč je o najizraženijem nivou zagušenja u poslednje četiri godine. Najveći pritisak beleži se u severnoj Aziji, dok su značajni zastoji prisutni i u severnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji, na Mediteranu i u pojedinim afričkim lukama. Takvi poremećaji već se odražavaju na cene pomorskog transporta. Drewryjev World Container Index ove sedmice porastao je za 9%, na 4.530 američkih dolara po kontejneru od 40 stopa. Na relaciji Šangaj-Đenova vozarina je dostigla 6.360 dolara po FEU, što predstavlja rast od 10%, dok je cena prevoza od Šangaja do Roterdama povećana za 7% i iznosi 4.682 dolara.
Sličan trend potvrđuju i podaci analitičke kuće Xeneta. Zaključno sa 25. junom, prosečna spot vozarina od Dalekog istoka ka severnoj Evropi dostigla je 4.763 dolara po FEU, što je 65% više nego mesec dana ranije. Na pravcu prema Mediteranu zabeležen je rast od 40%, na 6.044 dolara po FEU.
Iako povećana tražnja tokom letnje sezone doprinosi rastu cena, operativni problemi u lukama postaju jednako važan faktor. Prema informacijama logističkih kompanija i brodara, na usporavanje saobraćaja utiču gomilanje brodova ispred terminala, visoka popunjenost skladišnih kapaciteta, ograničenja u kopnenom transportu, produženo zadržavanje plovila, ali i otežan rad terminala.
Operativni izveštaji kompanije Kuehne+Nagel pokazuju da se među najopterećenijim evropskim lukama izdvajaju Antverpen, Hamburg i Roterdam. U Hamburgu su produktivnost terminala i dalje pod pritiskom zbog visoke popunjenosti skladišnih površina, ograničenja u radu opreme i nedostatka radne snage, dok u Roterdamu dodatne izazove predstavljaju ograničeni termini za kamionske isporuke i opterećenost terminalskih operacija. Problemi nisu ograničeni samo na Evropu. Kašnjenja su prisutna i u ključnim azijskim lukama, uključujući Šangaj, Ningbo, Jantijan i Singapur, koje imaju centralnu ulogu u kontejnerskom saobraćaju između Azije i Evrope. Svako odstupanje od planiranih rasporeda u tim lukama utiče na naredne plovidbe, raspoloživost kontejnera i pouzdanost isporuka na čitavoj ruti.
Dodatne poteškoće izazvale su i visoke temperature u severnoj Evropi. Hapag-Lloyd je upozorio da je toplotni talas privremeno usporio rad terminala u lukama Beneluksa i Nemačke zbog pregrevanja opreme, češćih pauza zaposlenih i povremenih smetnji u radu informacionih sistema. Iako je kompanija kasnije saopštila da se situacija postepeno normalizuje, ovaj primer pokazuje koliko i kratkotrajni poremećaji mogu dodatno da produže zastoje kada su terminali već opterećeni.
U takvim okolnostima nominalni kapacitet svetske kontejnerske flote ne odražava stvarno stanje na tržištu. Brodovi jesu u saobraćaju, ali zbog dugog čekanja i poremećenih rotacija njihov efektivni kapacitet ostaje ograničen, što pruža dodatnu podršku rastu vozarina. Tome doprinosi i odluka pojedinih brodara, među kojima je MSC, da od početka jula povećaju FAK vozarine i uvedu sezonske doplate na pojedinim linijama između Dalekog istoka, severne Evrope, Mediterana i Crnog mora.
