Novi teretni koridori, koje kineski mediji nazivaju „Suecki kanal na šinama“, skraćuju vreme isporuke iz Azije u Evropu i do 20 dana, nudeći kopnenu alternativu zagušenim pomorskim rutama. Sa dvosmernim uslugama između Duisburga i jugoistočne Azije, Kina pozicionira železnicu kao bržu i pouzdaniju opciju za globalne lance snabdevanja.
Chongqing, ogromna metropola u jugozapadnoj Kini, izdvaja se kao strateško železničko čvorište za trgovinu između Azije i Evrope. Tokom 2025. kineski mediji i zvaničnici ga nazivaju „Sueckim kanalom na šinama“, jer grad konsoliduje svoju ulogu glavne alternative pomorskim rutama.
ASEAN Express, teretna železnička linija koja povezuje jugoistočnu Aziju i Evropu preko Chongqinga, u junu 2025. je ušla u novu fazu kada je iz Duisburga krenuo prvi povratni voz ka državama ASEAN-a. Ova ruta omogućava da roba stigne do Vijetnama, Laosa i drugih zemalja regiona za oko 19 dana što je više od 50% brže nego brodom.
Koridor je prvobitno pokrenut krajem 2024. vozovima iz Hanoja ka Chongqingu, ali se širenjem u ovoj godini usluga pretvorila u potpuno dvosmernu. Model funkcioniše zahvaljujući pojednostavljenim carinskim procedurama i „one box“ sistemu za kontejnere, što dodatno ubrzava transport od ASEAN-a do Evrope i nazad.
Železnički teret iz Chongqinga do Evrope stiže za manje od dve nedelje, dok brodovima put traje 30–40 dana. Prema pisanju Euronewsa, ova ušteda od 10–20 dana čini železnicu atraktivnom za robu visoke vrednosti i vremenski osetljive isporuke.
Chongqing testira i nove pravce. U julu 2025. pokrenuta je „ultra express“ linija preko tzv. Srednjeg koridora kroz Kazahstan i Tursku, koja dodatno skraćuje tranzitno vreme ka Evropi za oko 10 dana.
Zašto Suecki kanal postaje nepouzdan?
Od kraja 2023. Suecki kanal se suočava sa ozbiljnim izazovima. Napadi Huta na brodove u Crvenom moru naterali su prevoznike da plove oko Afrike, što produžava tranzit za 10–15 dana i stvara dodatna kašnjenja.
Istovremeno, osiguranje je poskupelo: ratna riziko premija sada iznosi 1–2% vrednosti broda po putovanju, a osiguranje tereta gotovo je učetvorostručeno. Gužve na lukama takođe su sve izraženije – u Roterdamu i Antverpenu čekanja traju 48–72 sata, dok su prosečna zadržavanja porasla za 37% u Antverpenu, 49% u Hamburgu i čak 77% u Bremerhavenu.
Ovi rizici: bezbednosne pretnje, duža putovanja, viši troškovi i uska grla u lukama, dodatno urušavaju pouzdanost Sueckog kanala i čine železničke alternative sve privlačnijim.
Strateški motivi: zaobilaženje uskih grla i kontrola nad lancima snabdevanja
Kinesko širenje železničkih ruta deo je šire strategije diversifikacije trgovinskih pravaca i smanjenja zavisnosti od pomorskih čvorišta poput Sueckog kanala i Malajskog moreuza.
Transport kontejnera elektrifikovanom železnicom kroz teritoriju Kine i partnerske zemlje omogućava Pekingu veću kontrolu nad lancima snabdevanja. Ova promena uklapa se u dugoročnu strategiju inicijative „Pojas i put“, usmerenu na smanjenje geopolitičkih rizika i obezbeđivanje predvidljivijih isporuka.
Uticaj na drumski transport u Evropi
Širenje železničkog tereta preko Chongqinga donosi nove prilike za drumski transport u Evropi. Duisburg, Varšava i Budimpešta postaju ključne tačke za iskrcavanje, odakle se kontejneri direktno prebacuju na kamione i distribuiraju širom EU. Ovo stvara stabilnu potražnju za poslednjom miljom i prekograničnim transportom.
Pojednostavljene carinske procedure i pouzdaniji rokovi isporuke omogućavaju prevoznicima bolju organizaciju kapaciteta. Takođe, diverzifikacija ulaznih tačaka, uključujući rute preko Turske i istočne Evrope, postepeno redistribuira potražnju za drumskim transportom, otvarajući prilike za prevoznike u centralnoj i južnoj Evropi.
Zašto baš Chongqing? Uspon logističkog giganta
Uprkos unutrašnjem položaju, Chongqing je postao veliki izvozni centar elektronike, mašina i vozila. Prema MFAME-u, grad je u središtu širenja kineskog trgovinskog uticaja, a kroz njegove železničke terminale svakodnevno prolaze stotine kontejnera.
Obim je ogroman: do 2025. vozovi Kina–Evropa već su prevezli više od 11 miliona TEU, pri čemu Chongqing preuzima sve veći deo tog tereta.
Integracijom ASEAN linija u širu mrežu Kina–Evropa, Chongqing se pozicionira kao još značajniji logistički čvor Evroazije. Ako obim železničkog tereta nastavi da raste, a vremenske uštede ostanu dosledne, kineski „Suecki kanal na šinama“ mogao bi postati trajan stub globalnih lanaca snabdevanja – posebno za robu kod koje su brzina, otpornost i pouzdanost važniji od nižih troškova pomorskog transporta.
Foto: trans.info
