Kada se govori o digitalizaciji luka, najčešće se pominju automatizacija, veštačka inteligencija ili napredni informacioni sistemi. Međutim, jedan od najvrednijih izvora podataka već godinama postoji u gotovo svakoj velikoj luci – video nadzor.
Savremene luke funkcionišu kao složeni logistički sistemi u kojima se svakodnevno ukrštaju brojni procesi. Na hiljade kamiona ulazi i izlazi iz terminala, brodovi neprekidno pristaju i isplovljavaju, kontejneri se premeštaju između različitih transportnih modova, dok se istovremeno odvijaju carinske, bezbednosne i putničke procedure. Svaka od ovih aktivnosti ostavlja trag u podacima, a značajan deo tih informacija nalazi se upravo u video zapisima.
Tokom prethodnih petnaestak godina luke širom sveta investirale su u široke mreže kamera postavljenih na obalama, terminalima, pristupnim putevima i dizalicama. Prvobitna namena bila je pre svega bezbednost i mogućnost naknadnog pregleda događaja. Ipak, rast obima saobraćaja i sve veći zahtevi za efikasnošću doveli su do promene načina na koji se ovi sistemi koriste. Danas više nije dovoljno analizirati snimke tek nakon što dođe do incidenta ili zastoja. U lukama koje godišnje opsluže desetine miliona tona tereta i stotine hiljada vozila, kao što je slučaj sa lukom Alhesiras u Španiji, potreba za pravovremenim informacijama postaje presudna. U takvom okruženju video sistemi sve češće prerastaju iz klasičnog sredstva nadzora u alat za operativno upravljanje.
Napredna video analitika omogućava da se ogromne količine snimljenog materijala automatski obrađuju i pretvaraju u korisne informacije. Operativni centri mogu da prate kretanje ljudi, vozila i tereta u realnom vremenu, identifikuju potencijalna uska grla i mnogo brže reaguju na promene u radu terminala. Umesto višesatnog pregleda snimaka, dovoljno je nekoliko klikova da bi se utvrdilo gde dolazi do zadržavanja saobraćaja ili koji deo terminala je najopterećeniji u određenom trenutku. Koliko ovakav pristup može da bude koristan pokazuje primer italijanske luke Livorno. Ova luka godišnje primi više od 6.300 brodova i obradi oko 664.000 TEU kontejnerskog tereta, uz nekoliko miliona putnika i značajan obim Ro-Ro saobraćaja. U tako dinamičnom okruženju video sistemi koriste se za analizu kretanja i praćenje operativnih procesa kako bi se eventualni poremećaji u radu prepoznali pre nego što izazovu ozbiljnije posledice.
Mreža od više od 200 kamera pokriva ključne delove luke, uključujući obalu, vodene površine i zone od posebnog značaja. Pored standardnog nadzora, koriste se sistemi za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka, detekciju kontejnera i osoba, termalne kamere, kao i senzori za praćenje kvaliteta vode i potencijalnih ekoloških rizika. Na taj način operativni centar dobija objedinjenu sliku bezbednosnih, logističkih i ekoloških pokazatelja. Takav pristup postaje sve značajniji i zbog novih izazova sa kojima se luke suočavaju. Ekstremne vremenske prilike, rizik od zagađenja i stroži zahtevi u oblasti zaštite životne sredine zahtevaju stalni nadzor velikog broja parametara. Pravovremeno otkrivanje promena temperature, prisustva zagađujućih materija ili plutajućih prepreka može sprečiti ozbiljne incidente i smanjiti operativne gubitke. Prednost ovakvih sistema nije ograničena samo na upravljanje terminalom. Kada više službi koristi iste podatke – od lučkih vlasti i carine do policije i bezbednosnih službi – koordinacija postaje efikasnija, a odluke se donose brže i na osnovu potpunijih informacija.
Razvoj ide i korak dalje. Sve više luka povezuje video podatke sa senzorima, digitalnim mapama i drugim informacionim sistemima kroz koncept takozvanih digitalnih blizanaca. Reč je o digitalnim modelima luke koji se kontinuirano ažuriraju podacima iz realnog okruženja i omogućavaju simulaciju različitih scenarija bez uticaja na stvarne operacije. Luka Antverpen već koristi ovakav pristup, oslanjajući se na mrežu od preko 700 georeferenciranih kamera povezanih sa operativnim sistemima i digitalnim mapama.
Iako se često govori o velikim investicijama u digitalizaciju, mnoge luke već poseduju osnovnu infrastrukturu za ovakav razvoj. Kamere su postavljene, podaci se prikupljaju i arhiviraju, a najveći izazov postaje njihovo efikasno korišćenje. Upravo zbog toga video tehnologija sve više dobija ulogu strateškog alata koji doprinosi većoj efikasnosti, boljoj bezbednosti i održivijem upravljanju lučkim operacijama.
