Novi porast cene dizela u Srbiji otvorio je novi problem za domaće prevoznike. Gorivo predstavlja samo deo ukupne računice, ali je ipak jedna od najznačajnijih varijabilnih stavki u drumskom transportu. Veliki sistemi u logistici menjaju fuel surcharge, dok prevoznici ponovo računaju cenu svakog pređenog kilometra. U jednom momentu deo troška prenosi se dalje kroz lanac snabdevanja, stoga se postavlja pitanje ko na kraju najviše plaća skuplji transport?
Koliko danas zaista košta kilometar?
Pored goriva, prevoznik plaća vozača, putarine, osiguranje, održavanje vozila, pneumatike, registraciju, amortizaciju i druge troškove. U periodu od 18. do 25. septembra cena evrodizela je čak dostigla 236 dinara po litru, što je povećanje od 4 dinara u periodu od tri nedelje. Rast jedne od najvećih varijabilnih stavki u drumskom transportu zato direktno utiče na računicu poslovanja. Problem nastaje jer trošak kilometra i cena koju je tržište spremno da plati nisu isto. Cenu transporta čine i stvari poput konkurencije, raspoloživosti vozila, pravca transporta, sezone, stanja na granicama i roka isporuke. Svi faktori kad se spoje dolazi da tržišna cena jedva pokriva realan trošak transporta.
Da se računica brzo menja pokazuje i primer kompanije Maersk, koja je uvela od 1. aprila za drumski segment intermodalnog transporta u Srbiji primenila Intermodal Fuel Fee od 4,5 odsto, dok od 7. septembra isti dodatak iznosi 12 odsto. Kada se cena goriva često menja, ovaj dodatak dobija mnogo veći značaj u pregovorima između logističke kompanije i klijenta.
Četiri dinara puta cela flota
Možda povećanje cena ne deluje tako značajno kada se gleda jedan rezervoar, ali kada su u pitanju kamioni i čitave flote, troškovi se nagomilavaju prebrzo. Pored same cene goriva dolaze i pitanja praznih kilometara. Kamion koji se vraća bez tereta i dalje troši gorivo, plaćaju se vozač i putarine, a vozilo prelazi kilometre koji ne donose prihod. Poskupljenje donosi još veći značaj ne samo povratnim turama, nego konsolidaciji pošiljki i optimizaciji ruta. Ušteda zato ne zavisi samo od ponuđene cene prevoza, dobra organizacija transporta može imati podjednako važnu ulogu.
Prenos troška kroz lanac snabdevanja
Ukupna računica ne zavisi samo od cene goriva, već i od same strategija i plana kako bi se izbegli prazni kilometri, loše planirane rute, nedovoljno iskorišćenost kapaciteta i čekanje kamiona. Rast troškova povećava potrebu za optimizacijom transportnih procesa i samim tim kompanije psvećuju pažnju na konsolidaciju robe, povratne ture i kombinovanje različitih vidova transporta.
Ko snosi troškove? Prvi račun plaća prevoznik, ali se rast troška tu ne završava. Iako optimizacija može da doprinese smanjenju troškova, nije moguće nadoknaditi svaki rast. Jedan deo ostaje kod prevoznika kroz nižu maržu, dok se deo kroz fuel surcharge ili većom cenom prevoza prenosi na klijenta, a deo prelazi dalje na logistički trošak distributera ili proizvođača, što na kraju može dovesti i do krajnjeg kupca.
Koliki deo troška će ko snositi zavisi od ugovora, tržišta, vrste robe i pregovaračke pozicije svake strane. Zato prilikom ugovaranja više nije dovoljno dogovoriti samo cenu po kilometru. Važno je definisati šta ta cena obuhvata, kada može da se menja i po kom osnovu. Stabilna cena transporta postaje sve teža za održavanje. Zato pitanje nije samo koliko danas košta jedan kilometar, već koliko će koštati sutra i ko će tu razliku na kraju platiti.
