Luke Trst, Kopar i Rijeka nalaze se u centru promena u severnom Jadranu, gde velike brodarske kompanije sve više jačaju prisustvo u kontejnerskim terminalima i učestvuju u njihovom razvoju i upravljanju. Time se menja odnos snaga između tri luke koje istovremeno funkcionišu kao konkurenti na istom pravcu snabdevanja ka centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
U Rijeci je proces privatizacije i ulazak operatera poput CMA CGM i Maerska promenio strukturu lučkog sistema i način upravljanja terminalima. Trst ostaje važno uporište za MSC, dok Kopar zadržava model u kome Luka Koper ostaje pod pretežno javnom kontrolom, što utiče na drugačiji pristup razvoju u odnosu na druge dve luke.
Prema analizama italijanskog udruženja pomorskih operatera Aiom, globalni brodari nastavljaju da ulažu u lučku infrastrukturu uprkos nestabilnostima u međunarodnom pomorskom saobraćaju, uključujući poremećaje na glavnim rutama i geopolitičke tenzije koje utiču na lance snabdevanja.
U prvom delu 2026. godine kontejnerski promet u severnom Jadranu pokazuje stabilnost, ali sa različitim kretanjima po lukama. Kopar je u prvom kvartalu zabeležio rast od 8,86 odsto, Trst se i dalje prilagođava promenama nakon završetka 2M alijanse i beleži postepeni oporavak obima, dok Rijeka prolazi kroz promene nakon pokretanja terminala Rijeka Gateway, koji menja raspodelu tereta i tokove kontejnerskog saobraćaja.
O odnosu Trsta, Kopra i Rijeke, njihovim različitim regulatornim okvirima i razvojnim modelima govori se u Trstu u okviru Adriaports FORUM-a, koji okuplja predstavnike akademskog i logističkog sektora. Tamo se razmatra kako različiti sistemi upravljanja utiču na konkurenciju i pozicioniranje ovih luka u evropskoj logističkoj mreži.
Za Srbiju i širi region severni Jadran ostaje važan pravac za kontejnerski transport, jer predstavlja jednu od ključnih ulaznih tačaka za robu ka unutrašnjosti Evrope, što direktno utiče na troškove i organizaciju lanaca snabdevanja.
