Potencijalno ponovno otvaranje Sueckog kanala za komercijalni saobraćaj moglo bi osloboditi do 2,1 milion TEU kapaciteta i izazvati privremeni talas pristizanja tereta u evropske luke, pokazuje analiza kompanije Sea-Intelligence objavljena 23. oktobra 2025.
Studija, predstavljena u izdanju br. 737 nedeljnog izveštaja Sunday Spotlight, modelirala je uticaj na globalni kontejnerski transport ukoliko bi prevoznici nakon višemesečnog preusmeravanja brodova oko Afrike — usled bezbednosnih incidenata u Crvenom moru — ponovo počeli da koriste Suecki kanal. Iako Sea-Intelligence naglašava da je scenario i dalje hipotetičan, nalazi jasno ukazuju na razmere operativnih promena koje bi usledile povratkom na standardnu rutu.
2,1 milion TEU trenutno „zarobljeno“ na dužim rutama
Prema analizi, oko 2,1 milion TEU nominalnog kapaciteta, odnosno 6,5% globalne kontejnerske flote, trenutno je angažovano na dužim putovanjima oko Rta dobre nade. Servisi između Azije i Evrope, kao i Azije i istočne obale SAD, zahtevaju oko četiri dodatna broda po rotaciji zbog preusmeravanja.
Povratak na Suecki kanal odmah bi oslobodio taj kapacitet, skratio vreme plovidbe i omogućio brže ponovno raspoređivanje brodova.
Očekuje se nagli skok obima tereta u evropskim lukama
Modeli Sea-Intelligence-a pokazuju da bi, ukoliko bi se prevoznici istog trenutka vratili na Suec, iznenadni priliv odloženog tereta mogao udvostručiti dolaske iz Azije tokom dvonedeljnog perioda, što bi rezultiralo skokom obima u evropskim terminalima od čak 39% u odnosu na prethodni rekord iz marta 2025.
Čak i postepen povratak u roku od osam nedelja doveo bi do povećanja od oko 10% iznad istorijskih maksimuma, navodi se u izveštaju. S obzirom na to da je prethodni talas već izazvao značajne zastoje u glavnim lukama, Sea-Intelligence upozorava da bi nekoordinisano obnavljanje tranzita kroz Suec ponovo moglo preopteretiti terminale, skladišne kapacitete i kopnenu logistiku.
Period volatilnosti i prilagođavanja
Na globalnom nivou, reintrodukcija tranzita kroz Suec stabilizovala bi ponudu brodskog kapaciteta, ali bi istovremeno mogla izazvati kratkoročne oscilacije u vozarinama, jer bi se kapacitet vraćao brže nego što bi se potražnja prilagodila. Sea-Intelligence navodi da bi prelazna faza verovatno uključivala poremećaje u rasporedima, redefinisanje servisnih linija i intenzivno repositioniranje praznih kontejnera.
Izvršni direktor Sea-Intelligence-a, Alan Murphy, naglasio je da analiza ne predstavlja prognozu, već kvantitativni scenario koji treba da ukaže na rizike u operativnom funkcionisanju. Kompanija zaključuje da bi fazni i koordinisani povratak na Suec umanjio pritisak na evropsku infrastrukturu, ali ne bi u potpunosti eliminisao rizik od kongestije.
Foto: AdobeStock
