Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena robe Srbije u periodu januar–avgust 2025. godine iznosila je 49,27 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz je porastao za 8,6%, na 21,76 milijardi evra, dok je uvoz povećan za 8,0%, na 27,51 milijardu evra, čime je ostvaren deficit od 5,76 milijardi evra.
Evropska unija i dalje je najveći trgovinski partner Srbije, sa učešćem od 58% u ukupnoj razmeni, dok se CEFTA region nalazi na drugom mestu, uz zabeležen trgovinski suficit od 1,94 milijarde evra.
Promene u tržištu prevoza robe
Rastuća spoljna trgovina menja strukturu srpskog tržišta transporta. U prvoj polovini 2025. godine, drumskim putem prevezeno je 63,7% ukupnog tereta (izraženo u tkm), železnicom 15,2%, a rekom 14,7%.
Drumski transport zabeležio je blagi rast od 0,8%, ali je ukupni obim (tkm) opao za 1%.
Železnički transport, međutim, beleži znatan pad — obim prevezenog tereta smanjen je za 12,5%, dok je tkm opao za 11,8%, uz dramatičan pad uvoza železnicom od gotovo 35%.
Novi infrastrukturni projekti kao odgovor
Uprkos padu železničkog transporta, razvoj infrastrukture trebalo bi da doprinese stabilizaciji i modernizaciji tržišta.
Novi Intermodalni terminal u Batajnici, nadomak Beograda, sada je u punoj funkciji i nudi dodatne kapacitete i nove transportne pravce.
Pored toga, domaći i strani investitori nastavljaju da razvijaju druge intermodalne centre, čime Srbija širi svoju povezanost sa regionalnim i globalnim tržištima.
Terminal Batajnica, koji je sufinansiran sredstvima Evropske unije i Vlade Srbije, zamišljen je kao bimodalni centar koji povezuje drumski i železnički transport na ključnim međunarodnim koridorima. Na površini od 82 hektara, objekat obuhvata tri železničke koloseka, četiri drumskih saobraćajne trake, kao i kontejnerski terminal sa mogućnošću rukovanja rashladnim kontejnerima i robom opasne prirode. Pristup drumskom saobraćaju obezbeđen je preko obilaznice oko Beograda, dok je 600 metara železničke pruge povezuje terminal sa Koridorom 10. Projekat je realizovan u okviru IPA programa, a upravljanje terminalom preuzeće novo javno preduzeće koje će osnovati Vlada Srbije i Grad Beograd.
Povezivanje sa evropskim mrežama
Batajnica se već integriše u šire evropske logističke mreže. U septembru 2025. potpisan je Memorandum o razumevanju između kompanija Alpe Adria SpA i Batajnica Interport o uspostavljanju “Ausava koridora”, koji povezuje Cervignano del Friuli i Beograd, uz uključivanje Luke Trst.
Očekuje se da će ovaj koridor omogućiti brži i ekološki održiviji transport robe između Italije i Srbije, dodatno pozicionirajući terminal Batajnica kao važnu tačku međunarodnih lanaca snabdevanja.
Posmatrano u širim evropskim trendovima, kombinovani transport ostaje ključni oslonac železnice.
Na nivou Evropske unije, intermodalni prevoz je u 2024. porastao za 5,19%, dok je broj prevezenih tonskih kilometara povećan za 8,41%. Danas, svaki drugi teretni voz u EU prevozi intermodalni tovar – što jasno pokazuje pravac razvoja i u kojem smeru se kreće evropska pa samim tim i srpska logistika.
Foto: Vlada Republike Srbije
