Logistički sistemi danas funkcionišu u uslovima sve veće kompleksnosti. Rast broja artikala, promenljive strukture narudžbina, zahtevi za kraćim rokovima isporuke i konstantan pritisak na povećanje produktivnosti dovode kompanije pred niz strateških pitanja: Da li postojeći logistički sistem može da podrži planirani rast poslovanja? Gde se nalaze stvarna uska grla procesa? Da li je reorganizacija dovoljna ili je neophodna investicija u novu tehnologiju? Koje automatizovano rešenje najbolje odgovara konkretnom poslovnom modelu? Kako proceniti da li će planirana investicija zaista ostvariti očekivane rezultate?
Na sva ova pitanja nije moguće dati pouzdan odgovor samo na osnovu iskustva, pojedinačnih pokazatelja ili teorijskih kapaciteta opreme. Upravo zato simulacije tokova materijala postaju jedan od najznačajnijih alata za projektovanje, organizaciju, optimizaciju i razvoj savremenih logističkih sistema.
Simulacije tokova materijala omogućavaju kreiranje digitalnog modela logističkog sistema sa kojim je moguće vršiti analizu ponašanja procesa u različitim operativnim uslovima. Za razliku od statičkih proračuna, simulacije omogućava sagledavanje međuzavisnosti između procesa, resursa i toka materijala tokom vremena. Takav pristup omogućava donošenje odluka zasnovanih na podacima i objektivnoj proceni performansi sistema, pre nego što se promene implementiraju u realnom okruženju.
Kod postojećih skladišta i distributivnih centara simulacije mogu dati odgovore na pitanja gde nastaju uska grla, koji proces ograničava ukupni kapacitet, koliki je stvarni protok sistema, koliki rast obima poslovanja sistem može da podrži i kakav efekat bi imale organizacione ili tehnološke promene. Na osnovu takvih analiza kompanije utvrđuju do koje mere povećanje operativne efikasnosti može biti ostvareno kroz organizacione mere ili uz povećanje broja zaposlenih, a bez velikih investicionih zahvata.
Kada potencijal za optimizaciju postojećeg sistema dostigne svoje granice, sledeće logično pitanje glasi: Da li je automatizacija opravdana i koja tehnologija donosi najveću vrednost?
Simulacije omogućavaju da se različite tehnologije analiziraju u identičnim operativnim uslovima i da se proceni očekivana produktivnost, potrebni kapaciteti sistema, broj potrebnih robota ili radnih stanica, iskorišćenost prostora, operativni troškovi i period povrata investicije. Na taj način izbor tehnologije postaje rezultat analize, a ne pretpostavki.
Jedna od najznačajnijih prednosti simulacionih modela jeste mogućnost testiranja različitih scenarija koji se teško ili nikako ne mogu proveravati u realnom sistemu.
Pored analize standardnih operativnih uslova, moguće je simulirati rast obima poslovanja, sezonske pikove, promene strukture narudžbina, povećanje broja SKU-ova, nedostupnost pojedinih resursa, kvarove na kritičnoj opremi i promene organizacije rada. Na ovaj način kompanije mogu proceniti ne samo performanse sistema u optimalnim uslovima, već i njegovu otpornost na poremećaje i buduće izazove.
Dok je kod postojećih sistema fokus na optimizaciji i unapređenju performansi, kod novih logističkih projekata simulacija ima ulogu validacije budućeg koncepta.
Ključna pitanja tada postaju: Koliki kapacitet skladišta će biti potreban za narednih pet ili deset godina? Da li je planirani layout optimalan? Koliko rampi, operatera i skladišnih lokacija je zaista potrebno? Da li je predviđeni nivo automatizacije adekvatan? Kako će sistem funkcionisati u periodima maksimalnog opterećenja?
Simulacija omogućava da se odgovori na ova pitanja dobiju pre početka izgradnje ili nabavke opreme, kada su korekcije višestruko jednostavnije i jeftinije.
Možda najveća vrednost simulacionih modela ogleda se u mogućnosti objektivnog poređenja alternativnih tehnoloških rešenja. Na primer, kompanija koja razmatra implementaciju automatizovanog goods-to-person sistema može simulacijom analizirati različite koncepte, poput AutoStore sistema ili QuickBin Ultra rešenja kompanije Quicktron, u okviru identičnih poslovnih uslova. Tek nakon analize protoka materijala, iskorišćenosti prostora, potrebnog broja robota, performansi tokom vršnih opterećenja, skalabilnosti i ukupnih troškova vlasništva moguće je doneti pouzdan zaključak o tome koje rešenje predstavlja najbolju investiciju za konkretan logistički sistem.
U savremenoj logistici simulacije tokova materijala su sredstvo za donošenje kvalitetnijih poslovnih odluka, smanjenje investicionog rizika i objektivnu procenu različitih razvojnih scenarija, bilo da je cilj unapređenje postojećeg sistema, planiranje novog logističkog centra ili izbor odgovarajuće automatizovane tehnologije, na osnovu činjenica i proverljivih rezultata, a ne pretpostavki.
office@iq-solutions.rs
www.iq-solutions.rs
+381 63 103 42 27
