Rijeka potvrđuje status vodećeg kontejnerskog čvorišta u Hrvatskoj i kroz nove investicije nastavlja da jača svoju ulogu u transportnim tokovima između Azije i tržišta srednje i istočne Evrope. Istovremeno, Hrvatska kroz ulaganja u luke, železničku infrastrukturu i energetiku dodatno učvršćuje poziciju važnog logističkog centra na Jadranu.
Prema studiji „Plava ekonomija Hrvatske – luke i pomorski transport kao ključni pokretači rasta“, koju su u Opatiji predstavili PBZ i SRM, sektor plave ekonomije danas učestvuje sa više od sedam odsto u ukupnoj dodatoj vrednosti hrvatske privrede. Njegov doprinos procenjuje se na 4,1 milijardu evra, dok je u ovom sektoru zaposleno oko 151.000 ljudi, što predstavlja najveći udeo među državama Evropske unije.
Jedan od najznačajnijih projekata je novi kontejnerski terminal Rijeka Gateway, vredan 400 miliona evra. Projekat razvija zajedničko preduzeće kompanija APM Terminals, članice Maersk grupe, i ENNA Group, a cilj je povećanje kapaciteta riječke luke na više od 1,6 miliona TEU godišnje. Time bi Rijeka dodatno ojačala svoju poziciju u robnim tokovima između Azije i tržišta srednje i istočne Evrope. Tokom 2025. godine kroz riječku luku prošlo je 13,77 miliona tona robe, što je za 8,3 odsto više nego godinu ranije. Kontejnerski saobraćaj činio je 34 odsto ukupnog prometa, dok je uvozna roba predstavljala 73 odsto svih prekrcanih količina.
Značajan deo razvoja oslanja se na evropsku TEN-T transportnu mrežu. Hrvatska se nalazi na Mediteranskom koridoru, koji povezuje Rijeku sa Budimpeštom preko Ljubljane i Zagreba, kao i na koridoru Rajna-Dunav. U takvom okruženju raste i pomorska trgovina sa zemljama van Evropske unije, koja je sa 2,8 milijardi evra u 2015. godini porasla na 3,8 milijardi evra u 2025. godini i danas čini 19 odsto hrvatske trgovine sa tržištima izvan EU.
Studija ukazuje i na sve intenzivniju povezanost luka Rijeka, Trst i Kopar, koje bi u budućnosti mogle da funkcionišu kao jedinstvena jadranska logistička platforma sa ukupnim kapacitetom većim od 5,6 miliona TEU.
Razvoj luke prati i unapređenje železničke infrastrukture. U planu je izgradnja nove dvokolosečne pruge između Rijeke i Zagreba, dužine 170 kilometara. Vrednost projekta procenjuje se na 2,5 milijardi evra, a završetak radova očekuje se između 2032. i 2036. godine.
Pored Rijeke, značajne investicije planiraju i druge hrvatske luke. Luka Ploče namerava da poveća kapacitet za pretovar kontejnera sa sadašnjih 60.000 na 500.000 TEU, dok Split, kao najveća putnička luka u zemlji, razvija nove Ro-Ro terminale, unapređuje kruzersku infrastrukturu i radi na boljoj povezanosti sa aerodromom. Važan segment razvoja odnosi se i na energetiku. Tečne rasute robe čine 49 odsto ukupnog pomorskog saobraćaja Hrvatske, dok LNG terminal na ostrvu Krk dodatno jača ulogu zemlje u jadranskom energetskom koridoru i povezivanju sa ključnim energetskim pravcima Mediterana.
Paralelno sa infrastrukturnim projektima, ulaže se i u digitalizaciju. Kroz program Italija-Hrvatska 2021-2027 obezbeđeno je oko 25 miliona evra za sedam projekata iz oblasti pametnih luka, sajber bezbednosti i digitalizacije logistike, dok ukupna ulaganja u digitalni pomorski ekosistem premašuju 60 miliona evra.
Iako se sektor i dalje suočava sa izazovima kao što su ograničen prostor u lukama, nedostatak kvalifikovane radne snage i administrativne procedure, očekuje se da će investicije u infrastrukturu, energetiku i digitalizaciju dodatno ojačati poziciju Hrvatske u logističkim lancima Mediterana i srednje Evrope.
