Konkurencija luka severnog Jadrana ulazi u novu fazu. Kopar već godinama ima snažnu poziciju u kontejnerskom transportu prema Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, ali ubrzani razvoj Rijeke menja odnos snaga. Novi terminali, železničke veze i promene u mrežama velikih brodara čine izbor između ove dve luke sve značajnijim i za kompanije iz Srbije. Za domaće uvoznike, izvoznike i špeditere pitanje više nije samo koja je luka geografski bliža. Presudni postaju raspoloživost brodskih servisa, železničke veze sa zaleđem, kapacitet terminala i pouzdanost kompletnog transportnog lanca.
Kopar – prednost u obimu
Kopar u ovu trku ulazi sa veoma jakom osnovom. Tokom 2025. godine luka je pretovarila rekordnih 1,27 miliona TEU, što je rast od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Železnica je učestvovala sa 51 odsto u ukupnom prometu luke, što pokazuje koliko je Kopar oslonjen na intermodalni transport prema tržištima u zaleđu. Investicije se nastavljaju i tokom 2026. godine. Luka Kopar planirala je rekordnih 202 miliona evra ulaganja, između ostalog u proširenje kontejnerskog terminala, nove skladišne površine i infrastrukturu za automobile.
Važan deo te pozicije čine dugogodišnje železničke veze prema Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj i drugim tržištima Centralne Evrope. Za Srbiju je Kopar takođe značajna ulazna i izlazna tačka, zbog čega Rijeka ne pokušava da uđe na prazno tržište, već da privuče teret sa već razvijenih logističkih pravaca.
Brz rast i razvoj Rijeke
Najveća promena dolazi sa hrvatske strane. Rijeka je u prvih osam meseci 2026. pretovarila oko 500.000 TEU, više od 60 odsto iznad rezultata iz istog perioda prethodne godine. Prema planovima Lučke uprave, ovogodišnji promet mogao bi dostići približno 800.000 TEU, dok se za 2027. kao cilj navodi milion TEU.
Rast prati razvoj Rijeka Gateway terminala i širenje železničke mreže. Tokom ove godine pokrenuta je direktna veza prema Gracu, a Hapag-Lloyd je potom proširio servis do Ensa u Gornjoj Austriji. Rijeka dobija i nove intermodalne veze prema Poljskoj, dok postojeći železnički pravci povezuju luku i sa Inđijom.
Istovremeno, Maersk i Hapag-Lloyd kroz Gemini Cooperation daju Rijeci značajniju ulogu u svojim servisima na severnom Jadranu. Time konkurencija sa Koprom više nije zasnovana samo na lučkim kapacitetima, već i na tome kako će veliki brodari organizovati svoje buduće mreže.
Srbija između dva jadranska pravca
Kopar trenutno ostaje znatno veći kontejnerski centar. U prvoj polovini 2026. pretovario je 656.150 TEU, uz rast od pet odsto, dok je Rijeka na dva terminala premašila 380.000 TEU, ali uz rast od čak 66 odsto. Upravo ta razlika pokazuje gde se trenutno nalaze dve luke: Kopar ima obim, razvijen odnos sa regionom i stabilnu tržišnu poziciju, dok Rijeka pokušava da smanji zaostatak velikim investicijama i novim servisima. Za logističko tržište Srbije takva konkurencija može značiti širi izbor pravaca prema Jadranu. Ako obe luke nastave da razvijaju železničke veze i povećavaju kapacitete, špediteri i vlasnici robe imaće više mogućnosti da biraju rutu prema ceni, tranzitnom vremenu i raspoloživosti servisa. Zato pitanje narednih godina možda neće biti da li će Rijeka „pobediti“ Kopar, već koliko će njihova trka promeniti logističku mapu regiona i koliko će Srbija uspeti da iskoristi razvoj dva velika jadranska pravca.
