Ukupna bruto težina robe u glavnim lukama Evropske unije iznosila je 846 miliona tona u trećem kvartalu prošle godine, pokazuju podaci Eurostat-a. To predstavlja rast od 0,7 odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno 2,4 odsto na godišnjem nivou.
Statističari ističu da je pomorski saobraćaj prethodnih godina bio pod pritiskom, najpre zbog pandemije, a zatim i zbog ograničenja trgovine sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini. Ipak, tokom 2025. primećen je postepen oporavak, iako su se u međuvremenu pojavili novi izazovi povezani sa sukobima na Bliskom istoku.
U posmatranom periodu, čak 63,2 odsto ukupnog prometa činila je roba koja ulazi u EU luke, što je blago povećanje u odnosu na kvartal ranije. Na godišnjem nivou, ulazni promet porastao je za četiri odsto i dostigao 534,6 miliona tona, dok je izlazni promet blago opao – za 0,3 odsto, na 311,4 miliona tona. Kada se posmatra ukupna godišnja dinamika, uvoz robe porastao je za 2,1 odsto, dok je izvoz smanjen za 3,2 odsto.
Najveći obim pretovara zabeležen je u lukama Holandije, Italije i Španije, gde je svaka od tih zemalja prešla prag od 120 miliona tona robe.
S druge strane, u trećem kvartalu 2025. čak devet pomorskih zemalja EU zabeležilo je pad prometa na godišnjem nivou. Najizraženiji pad imala je Malta (19,2 odsto), zatim Estonija (14,3 odsto), Hrvatska (5,4 odsto) i Bugarska (pet odsto).
Suprotno tome, Kipar je imao najveći rast aktivnosti u lukama – čak 36,8 odsto. Slede Rumunija sa rastom od 9,5 odsto i Francuska sa 7,6 odsto.
Kada je reč o vrstama transporta, međunarodni pomorski prevoz van EU porastao je za 4,2 odsto, nacionalni za 1,4 odsto, dok je trgovina unutar EU zabeležila minimalan rast od 0,3 odsto.
Rast međunarodnog transporta van Unije najviše je posledica većeg obima razmene sa drugim regionima sveta. Tako je promet sa Afrikom povećan za 8,5 miliona tona (8,8 odsto), sa Amerikom za 7,6 miliona tona (5,9 odsto), dok je razmena sa Azijom i Okeanijom porasla za 1,8 miliona tona, odnosno 1,6 odsto.
