Istovremeno izvođenje velikih infrastrukturnih radova na dva ključna železnička pravca između Turske i centralne i zapadne Evrope moglo bi da poremeti teretni saobraćaj i deo robe preusmeri na drumski transport. UIRR zato traži bolju koordinaciju radova, a jedan od pravaca na koje upozorenje odnosi prolazi kroz Srbiju – preko Dimitrovgrada i Niša. UIRR je upozorio na rizik da bi se zbog velikih infrastrukturnih radova mogla vremenski preklopiti ograničenja na dva važna železnička pravca između Turske i centralne i zapadne Evrope. Organizacija kao glavni pravac navodi koridor Dimitrovgrad-Niš preko Srbije, dok pravac Ruse-Giurgiu preko Rumunije označava kao glavnu alternativu. Važno je, međutim, napraviti razliku između upozorenja i potvrđenog zatvaranja – u dostupnom saopštenju UIRR-a ne tvrdi se da će oba koridora sigurno biti zatvorena istovremeno, već se ukazuje na rizik da se planirani radovi i ograničenja preklapaju. Zbog toga organizacija traži proveru rokova i bolji redosled izvođenja radova kako bi najmanje jedan održiv železnički pravac ostao otvoren.
Teret bi mogao ponovo na kamione
Prema UIRR-u, takav scenario mogao bi da izazove prekide postojećih intermodalnih železničkih servisa između Turske i Evropske unije, rast transportnih troškova i tranzitnih vremena, kao i preusmeravanje značajnih količina tereta sa železnice na drumski transport. Organizacija upozorava i na smanjenje otpornosti evropske železničke teretne mreže, odnosno na mogućnost da pojedine komercijalno održive železničke veze između Turske i EU postanu teže za organizovanje ako istovremeno nestanu glavni pravac i njegova najefikasnija alternativa.
Zabrinutost dolazi u trenutku kada Evropska unija i Turska rade upravo na jačanju železničkog i intermodalnog transporta. U Ankari je 30. juna 2026. održan završni događaj projekta “Technical Assistance for Strengthening Intermodal Transport Services in the Turkish Railway Sector”, koji sufinansiraju EU i Republika Turska. Tursko Ministarstvo saobraćaja navodi da su u okviru projekta sprovedene analize, obuke i aktivnosti usmerene na konkurentniji, održiviji i integrisaniji intermodalni sistem zasnovan na železnici.
Za Srbiju je ključna modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad
Za Srbiju je upozorenje posebno relevantno zbog modernizacije železničkog pravca Niš-Dimitrovgrad, odnosno veze ka Bugarskoj i dalje prema Turskoj. Evropska investiciona banka navodi da projekat obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju postojeće jednokolosečne i neelektrifikovane pruge od Sićeva do Dimitrovgrada, izgradnju severne železničke obilaznice oko Niša, kao i elektrifikaciju i modernizaciju signalizacije na tim deonicama. EIB projekat opisuje kao modernizaciju do 104 kilometra železničke infrastrukture.
Sama deonica Niš-Dimitrovgrad duga je približno 97 kilometara, dok EIB-ova projektna dokumentacija navodi da veza od Niša do bugarske granice ima ukupno oko 104 kilometra. Prema EIB-u, unapređena infrastruktura trebalo bi da omogući povećanje brzine sa sadašnjeg proseka od oko 50 km/h na maksimalno 120 km/h. Banka takođe projektuje rast ukupnog godišnjeg železničkog teretnog transporta sa oko 3,2 miliona na približno 6,2 miliona tona. EIB navodi da je pruga deo panevropskog Koridora X, kraka Xc, i da predstavlja važnu vezu Srbije sa Bugarskom. U projektnoj dokumentaciji EIB-a ovaj pravac je opisan i kao deo koridora koji preko Hrvatske i Srbije povezuje centralnu Evropu sa Bugarskom i Turskom.
Širi evropski kontekst
Na nivou aktuelne TEN-T politike, Evropska komisija navodi da novi evropski transportni koridor Western Balkans-Eastern Mediterranean povezuje države centralne Evrope sa lukama Jadranskog i istočnog Mediterana preko Zapadnog Balkana. Koridor prolazi, između ostalog, kroz Srbiju i Bugarsku. Evropska komisija istovremeno ističe da su spor železnički teretni saobraćaj, praznine u elektrifikaciji i neujednačena primena ERTMS-a među glavnim izazovima na centralnim i jugoistočnim delovima tog koridora. Upravo zato koordinacija radova na prekograničnim deonicama postaje važna ne samo za pojedinačne infrastrukturne projekte već i za funkcionisanje evropske mreže kao celine.
UIRR traži koordinaciju na evropskom nivou
UIRR je pozvao Evropsku komisiju, koordinatore pogođenih evropskih transportnih koridora i nadležne za železničke teretne koridore da sa infrastrukturnim menadžerima i nacionalnim vlastima provere planirane radove i njihove rokove. Ključni zahtev je bolje vremensko usklađivanje projekata kako bi najmanje jedan funkcionalan železnički pravac između Turske i evropskog tržišta ostao dostupan. U suprotnom bi infrastrukturna modernizacija, makar privremeno, mogla da proizvede suprotan efekat od željenog: umesto prebacivanja tereta sa puta na železnicu, deo robe mogao bi ponovo da završi na kamionima. Za logističke operatere zato nije sporno da su rekonstrukcija, elektrifikacija i modernizacija pruga neophodne. Pitanje je kako uskladiti radove na međunarodnim koridorima tako da se tokom modernizacije ne izgubi pouzdana alternativa za teretni saobraćaj.
