U svetlu sve izraženijih geopolitičkih i klimatskih tenzija, tradicionalni pomorski pravci postaju sve nesigurniji. Zbog toga se razmatra uvođenje novog globalnog modela transporta u obliku slova W, koji bi omogućio da se brodovi kreću otvorenim morima i zaobiđu najkritičnije tačke na mapi.
Niz događaja poslednjih godina jasno pokazuje koliko je slobodan protok robe morem ugrožen – nizak vodostaj u Panamskom kanalu, rat u Crnom moru, opasnost od napada u moreuzu Bab el-Mandeb, kao i potencijalne blokade u moreuzima Ormus, Malaka i Tajvan. Sve to ukazuje da dosadašnji model organizacije kontejnerskog transporta, koji se razvijao tokom više od tri decenije globalizacije, više ne odgovara savremenim uslovima.
Nova organizacija linija i kapaciteta
U tom kontekstu, razmatra se formiranje dubokomorske mreže za brodove kapaciteta od 18.000 do 24.000 TEU, koji bi plovili isključivo otvorenim morima, izbegavajući uska grla poput kanala i moreuza. Manji brodovi bi imali dve ključne uloge:
- Brodovi od 2.000 do 10.000 TEU služili bi kao „feederi“, povezujući lokalna tržišta sa velikim čvorištima i pokrivajući početne i završne faze transporta.
- Brodovi od 10.000 do 15.000 TEU bili bi namenjeni bržim i kvalitetnijim uslugama na kraćim, klasičnim rutama.
Na taj način bi se kapacitet podelio na dve vrste servisa:
- sporiji, ali masovni transport na velikim udaljenostima,
- brže i kvalitetnije usluge koje favorizuju direktne rute između tačaka.
Od V-modela ka W-modelu
Pomorski transport se oduvek prilagođavao promenama, a brodarske kompanije su više puta dokazale svoju fleksibilnost. Dobar primer je reakcija na napade Huta krajem 2023. godine, kada su brodovi preusmereni oko Rta dobre nade, čime je nastala ruta u obliku slova V koja je zamenila kraći put kroz Suecki kanal.
Ova praksa, dodatno potvrđena ratnim dešavanjima u regionu Irana, otvorila je mogućnost za još jednu sličnu rutu – oko rta Horn. Kombinacijom ove dve rute dobija se globalni sistem u obliku slova W, koji bi zaobilazio većinu postojećih i potencijalnih kriznih tačaka.
Takav sistem podseća na pomorske karte iz 19. veka, jer bi kanali poput Sueckog i Panamskog izgubili značaj za velike brodove. W-mreža bi funkcionisala kao „kičmeni stub“ sistema, povezan sa gušćom mrežom manjih ruta preko regionalnih čvorišta.
Karta kreiran od strane autora – © Upply
Svesni korak unazad?
Ovakav model bi doneo određene nedostatke – veće troškove, duže vreme transporta i lošije rezultate u smanjenju emisije CO₂. Ipak, njegova stabilnost i otpornost na rizike predstavljaju važnu prednost, naročito u kontekstu bezbednosti i razvoja tržišta Afrike i Latinske Amerike.
Ruta oko Rta dobre nade već je postala deo „nove realnosti“ nakon pandemije, iako na prvi pogled deluje kao korak unazad, pokazala se kao prihvatljivo rešenje u smislu bezbednosti, cene i pouzdanosti.
Prednosti ovakvog sistema
Iako duže, ove rute bi mogle doneti veću regularnost i stabilnost u transportu. Za klijente to znači pouzdanije vreme isporuke, dok bi brodarske kompanije bolje iskoristile velike brodove i lakše apsorbovale višak kapaciteta. Takođe, smanjenje rizika moglo bi dovesti do nižih troškova osiguranja.
Dodatno, ovakav model bi mogao otvoriti prostor za širu primenu nuklearnih kontejnerskih brodova, koji su trenutno u fazi razvoja.
Uticaj na glavne trgovačke rute
- Transatlantske rute ne bi pretrpele velike promene, jer većinom prolaze otvorenim morima. Ipak, pojedini smatraju da bi Lamanš mogao predstavljati potencijalno usko grlo.
- Transpacifičke rute između Azije i zapadne obale SAD ostale bi uglavnom iste, ali bi američke luke morale da modernizuju infrastrukturu kako bi prihvatile veći broj velikih brodova.
- Latinska Amerika bi dobila na značaju, naročito sa razvojem luke Čankaj u Peruu, otvorene krajem 2024. godine.
- Karipski region bi mogao postati važno čvorište za povezivanje saobraćaja iz Azije, bilo preko Rta dobre nade ili rta Horn.
- U Aziji bi se izbegavanjem moreuza Malaka i Tajvan mogla povećati uloga Hong Konga kao regionalnog centra, potencijalno na račun Singapura.
Privremeno ili trajno rešenje?
W-model odgovara na četiri ključna izazova:
- omogućava izbegavanje rizičnih područja,
- koristi velike brodove na dužim rutama,
- poboljšava kvalitet usluge smanjenjem operativnih rizika,
- razdvaja ekonomične i premium usluge, slično kao u avio-industriji.
Ipak, postoje dve velike prepreke. Prva je potreba da sve velike brodarske alijanse istovremeno prihvate ovaj model, što je teško izvodljivo. Druga je njegov negativan uticaj na životnu sredinu, koji je u suprotnosti sa globalnim ciljevima smanjenja emisije CO₂.
Uprkos tome, aktuelna dešavanja pokazuju da u praksi bezbednosni i energetski izazovi često imaju prednost nad ekološkim ciljevima.
