Evropska unija je postigla dogovor o novom carinskom zakoniku, koji donosi značajne promene u načinu funkcionisanja logistike i trgovine. Iako otvara vrata za pojednostavljene procedure i veću digitalizaciju, novi okvir istovremeno donosi izazove – posebno za sektor e-trgovine.
Krajem juna, Savet EU usvojio je pregovarački mandat za ključni deo reforme Carinske unije EU. Novi propisi imaju za cilj da uvoznicima, špediterskim firmama i logističkim operaterima omoguće veću transparentnost i predvidivost prilikom carinjenja. Ovo predstavlja važnu vest za čitav TSL sektor (transport, špedicija i logistika).
Cilj: digitalizacija i pojednostavljenje procedura
Evropski carinski zakonik, čiji razvoj traje intenzivno već neko vreme, treba da uvede jednostavnije i transparentnije carinske procedure, kao i ubrzanu digitalizaciju procesa. Povod za reformu jeste ogroman porast carinskih prijava usled ekspanzije e-trgovine – u 2024. godini u EU je uvezeno čak 4,6 milijardi paketa, što je ukazalo na hitnu potrebu za promenama.
Evropska carinska uprava i centralizovani sistem
Jedan od najvažnijih elemenata reforme je osnivanje Evropske carinske uprave (EUCA) i pokretanje centralizovanog sistema za razmenu carinskih podataka EU. Ova platforma bi trebalo da transformiše način prikupljanja i razmene carinskih podataka, uz olakšanje formalnosti za privredu i unapređenje upravljanja rizicima. Novi sistem će zameniti nacionalne IT sisteme i potencijalno uštedeti državama članicama i do 2 milijarde evra godišnje.
Preduzeća će moći da dostavljaju podatke o proizvodima i lancima snabdevanja kroz jedinstven onlajn sistem – bez obzira na broj država uključenih u carinjenje.
Kraj povlašćenih tarifa za e-trgovinu
Jedan od glavnih ciljeva reforme jeste uvođenje ravnopravnih uslova za sve vrste uvoza. Masovni uvoz pošiljki iz e-trgovine i dalje će biti dozvoljen, ali će se uvesti posebna taksa za njihovu obradu. Evropska komisija ističe da će taksa biti nediskriminatorna i da će doprineti jačanju nadzora i suzbijanju nelojalne konkurencije.
Štaviše, nova pravila stavljaju direktnu odgovornost na prodavce i platforme za e-trgovinu kada je reč o poštovanju carinskih propisa.
Mala i srednja preduzeća ostaju zaštićena
Mala i srednja preduzeća će i dalje imati pravo na korišćenje pojednostavljenih procedura uz pomoć ovlašćenih carinskih zastupnika. Ovo je ključno za očuvanje konkurentnosti manjih firmi na globalnom tržištu.
Status AEO-C i nova kategorija Trust & Check
Kompanije koje već imaju status AEO-C (Ovlašćeni privredni subjekt – carina) zadržaće svoje pogodnosti, a biće u mogućnosti da apliciraju i za novi status „Trust & Check Trader“. On će omogućiti ovlašćenim logističkim operaterima da samostalno obavljaju carinjenje robe, ali uz uslov povezivanja sa podatkovnim centrom EU i razmene podataka u realnom vremenu.
Privremeno skladištenje ostaje 90 dana
Jedna od važnih odluka jeste da privremeno skladištenje robe ostaje na maksimalnih 90 dana, čime je odbačen prethodni predlog Evropske komisije da se rok skrati na samo tri dana – što je naišlo na snažno protivljenje iz industrije.
Jasnija razlika između izvoza i ponovnog izvoza
Novi zakonik uvodi i jasniju distinkciju između izvoza i re-eksporta, što bi trebalo da dodatno pojednostavi procedure i poveća efikasnost, posebno za izvoznike.
Dobrobiti za kompanije i potrošače
Revidirani carinski okvir ima za cilj koristi za sve učesnike na tržištu. Kompanije će se suočiti sa manje birokratije, bržim carinjenjem i jasnijim pravilima. Potrošači će biti bolje zaštićeni od nebezbednih proizvoda i nelojalne prakse. Države članice mogu očekivati veće prihode od carina i poreza, kao i efikasnija sredstva za borbu protiv prevara.
Sledeći koraci: trilateralni pregovori
Postignuti dogovor među državama članicama predstavlja veliki korak napred, ali konačna verzija carinskog zakonika još uvek nije usvojena. U narednim mesecima, Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU vodiće trilateralne pregovore o finalnom tekstu. Očekuje se da će novi propisi biti formalno usvojeni do kraja 2025. godine.
