Tri dana u Portorožu i vrlo brzo postane jasno – ovde se ne dolazi da se „ispoštuje događaj“, već da se proveri gde si u odnosu na industriju koja se menja brže nego što je većini prijatno. Logistički kongres već odavno nije mesto za velike izjave bez pokrića jer sadržaj mora da izdrži tempo realnosti.
Program koji ima strukturu (i razlog zašto postoji)
Kongres je otvoren plenarnim sesijama koje su jasno postavile ton – Future of Logistics nije bio uvod radi forme, već okvir kroz koji se čita ostatak programa. Fokus je bio na realnim pritiscima: geopolitička nestabilnost, fragmentacija tržišta, ESG zahtevi, digitalna transformacija i, možda najkonkretnije, nedostatak radne snage.
Program je zatim razrađen kroz paralelne blokove koji prate ključne pravce razvoja industrije:
- AI Festival kao jedan od centralnih segmenata – ne u formi showcase-a, već kroz konkretne use-case-ove: planiranje potražnje, optimizacija ruta, automatizacija skladišnih procesa, ali i donošenje odluka u realnom vremenu. Ono što je ranije bilo “eksperiment”, sada je jasno deo operativne realnosti.
- Telematika i IoT kroz TCE (Telematics Conference Europe) segment – gde se jasno vidi da je povezivost postala infrastruktura, a ne dodatna vrednost. Praćenje, analiza i prediktivni modeli više nisu opcija, već osnov za konkurentnost.
- Best practice sesije – možda i najvredniji deo za publiku iz regiona. Bez preteranog “pakovanja”, sa fokusom na implementaciju: šta radi, šta ne radi i koliko to zapravo košta.
- Panel diskusije koje nisu bile klasične – manje moderacije, više stvarnih razlika u mišljenjima, što je dalo dodatnu težinu razgovorima.
Program je, ukratko, imao jasnu logiku: od strateškog okvira ka operativnim rešenjima.
Govornici koji imaju šta da pokažu
Lista govornika je bila dovoljno jaka da privuče pažnju, ali ono što je važnije – dovoljno relevantna da je zadrži.
Na bini su bili predstavnici kompanija koje svakodnevno upravljaju kompleksnim sistemima:
BMW, Nelt, MSC, Motorola Solutions, Strauss Group, uz niz evropskih i regionalnih lidera iz sektora logistike i tehnologije.
Neki od ključnih uvida dolazili su iz konkretnih primera:
- Alkan Aličik (MSC) govorio je o ulozi luka i multimodalnih rešenja u vremenu kada globalni tokovi više nisu stabilni kao ranije
- Vincent Iacopella (Alba Wheels Up) otvorio je pitanje fleksibilnosti i adaptacije u globalnoj logistici – koliko brzo organizacije zapravo mogu da odgovore na promene
- David Saive (Open Logistics Foundation) doneo je perspektivu otvorene saradnje i standardizacije u Evropi – tema koja postaje sve relevantnija kako kompleksnost raste
Ono što je obeležilo ova izlaganja je manje teorije, više konkretnih primera. I, možda još važnije – spremnost da se govori i o onome što ne funkcioniše.
Nauka i privreda u istom prostoru
Jedna od značajnijih evolucija kongresa ove godine je vidljiva u jačoj integraciji naučnog segmenta. Međunarodni akademski simpozijum nije bio „paralelni događaj“, već organski deo programa. Fokus na AI, otpornost i konkurentnost lanaca snabdevanja doveo je istraživače i praktičare za isti sto – što je, realno, nešto što industriji već dugo nedostaje. Ovaj deo programa je pokazao da teorija više nije spora i udaljena – već sve više prati (i ponekad vodi) praksu. Srbiju su na ovom simpozijumu predstavljala dva profesora sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada – Prof. dr Sanja Bojić i Prof. dr Marinko Maslarić.
Hakaton: gde se vidi sledeća generacija logistike
Ako postoji segment koji daje najdirektniji uvid u budućnost, to je bio studentski hakaton. Interdisciplinarni timovi su radili na realnim izazovima iz industrije – ne hipotetičkim problemima, već konkretnim situacijama sa kojima se kompanije svakodnevno susreću.
Rezultat? Rešenja koja su često bila neočekivano praktična, ali i jasan signal da nova generacija dolazi sa drugačijim pristupom – više data-driven, više agilnim i bez opterećenja „kako se to oduvek radilo“. Za kompanije, ovo nije bio samo edukativni segment – već i vrlo konkretan uvid u buduće talente.
Nagrade za Logističara godine
Ove godine nije bio jedan, nego čak dva laureata. Nagradu za Logističara godine osvojile su kompanije FA Maik i Comark. Njihovi lideri, Miha Bezjak i Branko Butala, podelivši priznanje sa svojim timovima, dodatno su ukazali na vrednost koju ljudi donose svakodnevnom funkcionisanju sistema i njihovom napretku.
Networking koji nije prepušten slučaju
Jedna od stvari koju ovaj kongres dosledno unapređuje jeste način na koji se ljudi povezuju. Nova B2B matchmaking platforma dodatno je strukturirala networking – sastanci su planirani unapred, ciljevi definisani, a razgovori fokusirani. To menja dinamiku sastanaka jer je manje nasumičnih susreta, a više konkretnih razgovora koji imaju potencijal da prerastu u saradnju. I dalje postoji prostor za spontanost (i treba da postoji), ali okvir je sada mnogo jasnije postavljen.
Atmosfera kao rezultat, ne nuspojava
I onda dolazimo do onoga što se ne vidi u programu, ali se oseća na svakom koraku. Iz godine u godinu, atmosfera je sve bolja. Ne glasnija, ne „veća“, već kvalitetnija. Više otvorenosti, više poverenja, više razgovora koji imaju težinu.
To nije slučajno.
Neupitan trud organizatora Slovenačke Logističke Asocijacije, na čelu sa Igorom Žulom, je da podignu nivo kvaliteta vidi se u svakom segmentu – od selekcije tema i govornika, preko strukture programa, do logistike događaja (što je, logično, nešto što logistički kongres ne sme da pogreši).
Rezultat je događaj koji više ne funkcioniše kao konferencija, već kao platforma zajednice koja se iz godine u godinu razvija. Logistika je odavno prestala da bude samo operativa, ali ovakvi događaji daju jasniji uvid koliko brzo se ta transformacija zapravo dešava. Portorož nije mesto gde ćete to prvi put čuti, ali jeste jedno od ključnih mesta gde vidite kako to izgleda u praksi.
