Izgradnja severnog dela Mola I u Luci Kopar ulazi u sve vidljiviju fazu, a nova obalna konstrukcija postepeno dobija svoj konačni izgled. Reč je o jednom od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji slovenačke luke, kojim će kontejnerski terminal dobiti nove vezove, dodatne manipulativne i skladišne površine, ali i značajno veći godišnji kapacitet. Prema poslednjim informacijama sa gradilišta, ugrađeno je već 63 % planiranih šipova, dok je montirano više od trećine predviđenih armiranobetonskih elemenata. Po završetku projekta Luka Kopar raspolagaće sa dodatnih 326 metara operativne obale, odnosno dva nova veza za kontejnerske brodove, kao i sa približno sedam hektara novih površina za pretovar, manipulaciju i skladištenje kontejnera.
Sa 1,5 na 1,8 miliona TEU godišnje
Razmere investicije najbolje pokazuje poređenje sa prethodnim proširenjem Mola I. Južni deo Mola I proširen je za približno 100 metara, uz izgradnju oko 25.000 kvadratnih metara dodatnih skladišnih površina. Završetkom tog projekta i pratećih ulaganja godišnji kapacitet kontejnerskog terminala povećan je na približno 1,5 miliona TEU. Aktuelni projekat na severnoj strani znatno je veći. Sam Kolektor Construction navodi da je po obimu više nego dvostruko veći od proširenja južnog dela Mola I, završenog 2022. godine. Kada građevinski radovi budu završeni, uz instaliranje novih obalnih dizalica, proširenje železničke infrastrukture i uređenje postojećih skladišnih površina, planirani godišnji kapacitet Kontejnerskog terminala trebalo bi da dostigne 1,8 miliona TEU. To predstavlja povećanje nominalnog godišnjeg kapaciteta za oko 300.000 TEU, odnosno približno 20 odsto u odnosu na sadašnjih 1,5 miliona TEU.
Povećanje dolazi u trenutku kada se Luka Kopar već približava postojećim kapacitetima. Tokom 2025. godine terminal je pretovario rekordnih 1.272.161 TEU, što je 12 odsto više nego godinu ranije, kada je zabeleženo 1.133.340 TEU.
Investicija vredna gotovo 153 miliona evra
Ugovorena vrednost izgradnje severnog dela Mola I iznosi 152,92 miliona evra bez PDV-a, što projekat svrstava među najveće pojedinačne infrastrukturne investicije Luke Kopar. Radovi ne podrazumevaju samo produženje obale. Projekat uključuje i produbljivanje morskog dna, izgradnju kompletne prateće infrastrukture i novih manipulativnih površina. Morsko dno uz buduću obalu prethodno je produbljeno do maksimalno 16 metara, čime su stvoreni uslovi za izvođenje glavne građevinske faze i buduće prihvatanje kontejnerskih brodova. Završetak građevinskih radova planiran je do kraja 2027. godine.
Kolektor Construction i CGP na jednom od najvećih projekata Luke Kopar
Za izvođenje radova izabrana je kompanija Kolektor Koling, koja posluje u okviru grupe Kolektor Construction, zajedno sa partnerom CGP. Obim građevinskog zahvata najbolje ilustruje konstrukcija nove obale. Predviđena je ugradnja oko 1.750 čeličnih šipova, dužine između 60 i 70 metara, prečnika do jednog metra i pojedinačne težine do 24 tone.
Šipovi se ugrađuju u morsko dno i predstavljaju osnovu na kojoj će počivati nova betonska obalna konstrukcija. Kolektor je ranije naveo da ugradnja šipova ovih dimenzija u punoj dužini predstavlja tehnički poduhvat koji do ovog projekta nije izvođen u Sloveniji. Nakon njihove ugradnje postavljaju se montažne armiranobetonske kape, a zatim prednapregnuti armiranobetonski nosači i poprečni elementi. Deo ovih konstrukcija Kolektor Construction proizvodi u sopstvenim pogonima u Ajdovščini i Lažama.
Za Kolektor ovo nije prvi veliki posao na Molu I. Kompanija je učestvovala i u prethodnom proširenju južnog dela mola, završenom 2022. godine. Aktuelni projekat, međutim, prema navodima kompanije, po obimu je više nego dvostruko veći.
Kopar ulaže u rast kontejnerskog prometa
Proširenje dolazi u periodu snažnog rasta kontejnerskog segmenta Luke Kopar. Tokom 2024. godine kroz terminal je prošlo rekordnih 1,13 miliona TEU, da bi već 2025. rekord bio pomeren na 1,27 miliona TEU. Kontejnerski promet tako je za samo godinu dana povećan za oko 139.000 TEU. Poređenja radi, novi kapacitet od 1,8 miliona TEU bio bi za više od 527.000 TEU veći od ukupnog pretovara ostvarenog tokom rekordne 2025. godine, čime Luka Kopar dobija prostor za dalji rast bez neposrednog dostizanja infrastrukturnog limita terminala.
Međutim, novih 326 metara obale predstavlja samo jedan deo šireg razvojnog plana. Pored novih vezova, planirana je instalacija dodatnih obalnih STS dizalica, proširenje terminalskih železničkih koloseka i dalje uređenje skladišnih površina. Time investicija dobija poseban značaj za kopnene logističke tokove, budući da Luka Kopar veliki deo tereta prema tržištima srednje Evrope otprema železnicom.
U 2025. godini železnica je učestvovala sa čak 51 odsto u ukupnom modalnom splitu luke. Projekat severnog dela Mola I zato nije samo proširenje obale za prihvat većeg broja brodova. Kombinacija dva nova veza, sedam hektara terminalskih površina, dodatne prekrcajne opreme i železničke infrastrukture trebalo bi da omogući Luci Kopar da istovremeno poveća kapacitet pomorskog i kopnenog dela kontejnerskog logističkog lanca. Kombinacija dva nova veza, sedam hektara terminalskih površina, dodatne prekrcajne opreme i železničke infrastrukture trebalo bi da omogući Luci Kopar da istovremeno poveća kapacitet pomorskog i kopnenog dela kontejnerskog logističkog lanca.
Za luku koja je 2025. završila sa rekordnim kontejnerskim prometom, dodatnih 300.000 TEU nominalnog godišnjeg kapaciteta predstavlja važan korak u pripremi za nastavak rasta i očuvanje pozicije jednog od ključnih kontejnerskih čvorišta severnog Jadrana.
