Vodeće svetske pomorske organizacije objavile su zajedničke smernice za bezbedan tranzit brodova kroz Ormuški moreuz, upozoravajući da se bezbednosna situacija u regionu može promeniti veoma brzo i da odluke o prolasku moraju biti zasnovane na stalno ažuriranim procenama rizika.
Dokument pod nazivom “Safe Management of Vessel Transit through the Strait of Hormuz” pripremile su organizacije ICS, BIMCO, INTERCARGO, INTERTANKO, IMCA i OCIMF, sa ciljem da pomognu brodarima, operatorima i zapovednicima u planiranju i sprovođenju plovidbe ka Persijskom zalivu i iz njega tokom perioda povećanih bezbednosnih pretnji.
U smernicama se ističe da bezbednost života na moru, sigurna navigacija i zaštita životne sredine moraju ostati prioritet, dok zapovednik broda zadržava konačnu odgovornost za donošenje odluka. Organizacije naglašavaju da odluka o tranzitu ne treba da bude jednokratna procena doneta pre polaska, već rezultat kontinuiranog praćenja situacije pre i tokom prolaska kroz moreuz.
Pet ključnih oblasti za procenu rizika
Pre donošenja odluke o tranzitu preporučuje se analiza pet osnovnih faktora:
- bezbednosne situacije i aktuelnih pretnji;
- navigacionih uslova i gustine saobraćaja;
- tehničke spremnosti broda;
- stanja posade i nivoa bezbednosne zaštite;
- podrške sa kopna, osiguranja i kriznih procedura.
Prolazak se smatra prihvatljivijim ukoliko su dostupne ažurne informacije o bezbednosnoj situaciji, saobraćaj je pod kontrolom, brodski sistemi potpuno funkcionalni, posada odmorna i pripremljena, a osiguranje i podrška sa kopna potvrđeni. Sa druge strane, odlaganje tranzita trebalo bi razmotriti ukoliko su zabeleženi nedavni vojni napadi, povećana opasnost od mina, ozbiljno ometanje navigacionih sistema, problemi sa opremom ili nedovoljna spremnost posade.
GPS i AIS pod posebnim nadzorom
Jedan od najvećih izazova za brodove u regionu predstavlja elektronsko ometanje navigacije. U dokumentu se navodi da su zabeleženi slučajevi lažiranja AIS podataka, pri čemu se u blizini broda prikazuju nepostojeći ciljevi sa ciljem izazivanja promene kursa ili brzine plovila. Zbog toga se posadama preporučuje da u slučaju sumnje prioritet daju vizuelnom osmatranju i radarskim podacima, a ne informacijama koje dolaze sa sistema za satelitsku navigaciju ili AIS-a.
Širok spektar bezbednosnih pretnji
Prema proceni organizacija, trgovački brodovi u Ormuskom moreuzu mogu biti izloženi različitim vrstama rizika, uključujući:
- ometanje ili lažiranje GNSS/GPS signala;
- manipulaciju AIS podacima i prikazivanje lažnih ciljeva;
- veliku koncentraciju saobraćaja u plovnim koridorima;
- nepredvidive manevre drugih plovila usled povećanog stresa;
- ograničene ljudske resurse na brodovima sa minimalnim brojem članova posade;
- napade besposadnim površinskim plovilima;
- diverzije uz pomoć ronilaca ili magnetnih mina;
- zaostale ili plutajuće mine;
- raketne i napade bespilotnim letelicama;
- prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava nakon napada;
- napade sa obale sredstvima velikog dometa;
- nadzor luka, terminala i sidrišta dronovima.
Stručnjaci upozoravaju da se više navedenih pretnji može pojaviti istovremeno, što dodatno opterećuje posadu i smanjuje sposobnost pravovremenog prepoznavanja opasnosti i donošenja odluka.
Priprema broda i posade
Smernice preporučuju detaljnu proveru tehničke spremnosti broda pre tranzita, uključujući navigacione senzore, upravljačke sisteme, komunikacionu opremu, pogonske sisteme, rezervne izvore napajanja i druge kritične uređaje. Posebna pažnja posvećena je mogućnosti potpunog gubitka GPS signala. Brodovima se savetuje da imaju ažurne papirne karte, unapred određene obalne reperne tačke za radarsko pozicioniranje i jasno definisane procedure za navigaciju bez satelitskih sistema. Pre prolaska kroz moreuz preporučuje se i izvođenje vežbi simulacije gubitka GNSS signala kako bi posada bila spremna za rad u otežanim uslovima.
Kada je reč o ljudskom faktoru, organizacije naglašavaju važnost odmora posade, upravljanja zamorom i psihološke pripremljenosti članova posade. Takođe se preporučuje iskrcavanje osoblja koje nije neophodno za bezbednu plovidbu, kao i provera da li broj članova posade omogućava adekvatan odgovor u vanrednim situacijama.
AIS i dalje predmet procene
Dokument podseća da aktivan AIS može olakšati identifikaciju i praćenje broda od strane potencijalnih napadača, ali istovremeno postoje međunarodne obaveze koje regulišu njegovu upotrebu.
Zbog toga se preporučuje da odluka o radu AIS sistema bude usklađena sa propisima države zastave, internim procedurama kompanije i aktuelnim bezbednosnim smernicama. Ukoliko se AIS privremeno isključi, brodovi bi trebalo redovno da prijavljuju svoju poziciju centrima UKMTO i NAVCENT NCAGS, u skladu sa važećim instrukcijama nadležnih organa.
