Evropa ne traži jednu zamenu za tradicionalne transportne pravce, već mrežu alternativa koje mogu da preuzmu robu kada dođe do zastoja, poremećaja ili nedostatka kapaciteta. U toj promeni severnojadranske luke dobijaju veću ulogu, ali njihov uspeh zavisi od železnice, intermodalnih terminala, rečnog transporta i suvih luka u zaleđu. Upravo će to biti neke od centralnih tema LOGISTICS MARKET Conference & Expo 2026, 6. oktobra na Beogradskom sajmu.
Velike luke Severnog mora decenijama predstavljaju glavne ulazne tačke za evropsku trgovinu. Njihova snaga zasniva se na velikim terminalskim kapacitetima, čestim pomorskim servisima i gustoj mreži železničkih, drumskih i rečnih veza sa industrijskim centrima kontinenta.
Međutim, poremećaji na pomorskim rutama, zagušenja, geopolitički rizici, ekstremni vremenski uslovi i radovi na infrastrukturi pokazali su koliko oslanjanje na mali broj čvorišta može biti rizično. Zbog toga se u Evropi sve više govori o diverzifikaciji: roba mora da ima više mogućih luka ulaska, više kopnenih pravaca i dovoljno terminala na kojima može da promeni vid transporta. U takvom sistemu Koper, Trst, Rijeka i druge luke severnog Jadrana ne moraju da zamene Rotterdam, Antverpen-Bruges ili Hamburg. Njihova realna uloga jeste da obezbede dodatne kapacitete i nove veze prema Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi.
Luka je konkurentna koliko i njeno zaleđe
Geografski položaj severnog Jadrana može da skrati pomorski deo putovanja između Azije, Mediterana i pojedinih tržišta Srednje Evrope. Ipak, kraća ruta na moru ne znači automatski i bržu isporuku.
Brod može da stigne do luke, a da teret zatim čeka voz, slobodan terminalski kapacitet, carinsku proceduru ili prolazak kroz opterećenu železničku deonicu. Zbog toga se konkurentnost luke više ne meri samo brojem vezova i dizalica, već ukupnim vremenom i pouzdanošću transporta od broda do krajnjeg korisnika. Luka Koper je tokom 2025. pretovarila rekordnih 1,27 miliona TEU, 12 odsto više nego godinu ranije, dok je ukupan pomorski promet dostigao 23 miliona tona. Za regionalnu logistiku posebno je važan podatak da je udeo železnice u njenom kopnenom transportu povećan na 51 odsto. Luka istovremeno proširuje kontejnerski terminal, čiji bi godišnji kapacitet nakon planiranih ulaganja trebalo da premaši 1,8 miliona TEU. Rast lučkih kapaciteta, međutim, mora da prati razvoj železničke mreže i terminala u unutrašnjosti. U suprotnom se usko grlo samo premešta sa mora na kopno.
Zato panel „Intermodalni transport – izazovi i rešenja za konkurentniji region“, na glavnoj bini LOGISTICS MARKET Conference & Expo, dolazi u trenutku kada intermodalnost prestaje da bude razvojna ambicija i postaje uslov stabilnog snabdevanja. U razgovoru učestvuju predstavnici kompanija Metrans Panonija, Adriatic Gate Container Terminal, Port of Adria i Maersk Line, odnosno akteri koji različite delove pomorskog i kopnenog lanca mogu da sagledaju iz neposredne operativne perspektive.
Ključno pitanje neće biti samo koliko robe luke mogu da prihvate, već koliko brzo i pouzdano ta roba može da nastavi put železnicom ili drumom.
Koridor nije linija na mapi
Revidirana evropska TEN-T politika povezuje luke, železnicu, puteve, unutrašnje plovne puteve i intermodalne terminale u devet velikih transportnih koridora. Osnovna mreža trebalo bi da bude završena do 2030, proširena osnovna do 2040, a sveobuhvatna do 2050. godine. Među prioritetima su uklanjanje uskih grla, veći kapacitet pretovarnih terminala, digitalizacija i mogućnost saobraćaja teretnih vozova dužine 740 metara. Za Srbiju je posebno važan evropski koridor Zapadni Balkan–Istočni Mediteran, koji povezuje centralnu Evropu sa jadranskim i istočnomediteranskim lukama preko zemalja regiona. Evropska komisija, međutim, upozorava da niske komercijalne brzine teretnih vozova, nedovoljna primena evropskih sistema upravljanja saobraćajem, zastarela oprema terminala i slabe veze luka sa zaleđem i dalje ograničavaju njegov učinak.
Drugim rečima, alternativni koridor nije samo druga trasa. Da bi zaista predstavljao alternativu, moraju biti usklađeni infrastruktura, vozni redovi, granične procedure, carinski sistemi i digitalna razmena podataka. Na Bledskom strateškom forumu 2026. direktor Sekretarijata Transportne zajednice Tālis Linkaits ukazao je da koridore treba tretirati kao integrisane sisteme, a ne kao skup odvojenih nacionalnih projekata. Njihov učinak trebalo bi meriti praktičnim rezultatima: vremenom putovanja, čekanjem na granicama, pouzdanošću, bezbednošću i digitalnom spremnošću.
To je i polazna tačka panela „Alternativni železnički koridori, rečni transport i suve luke — rešenja za stabilniji lanac snabdevanja“, koji će na sporednoj bini LM događaja okupiti predstavnike kompanija LKW Walter, DP World, IVBC, Luke Dunav Pančevo i Dry Port Terminals. Tema je posebno važna za privredu Srbije. Zemlja bez izlaza na more ne može da gradi logističku otpornost oslanjajući se na jednu luku, jedan granični prelaz ili jedan pravac.
Potrebna joj je mreža koja omogućava preusmeravanje robe između severnojadranskih, crnomorskih i drugih luka, uz korišćenje železnice, Dunava i intermodalnih terminala. Suve luke u takvom sistemu nisu samo mesta za pretovar. One mogu preuzeti deo carinskih i logističkih funkcija morske luke, konsolidovati robu i povezati industrijske zone sa više međunarodnih koridora.
Dunav kao deo sistema, a ne izdvojena ruta
Rečni transport dodatno proširuje izbor, naročito za velike količine robe koje nisu izrazito vremenski osetljive. Dunav Srbiji pruža vezu sa Srednjom Evropom i lukama na Crnom moru, ali njegov puni potencijal zavisi od pouzdane plovnosti, modernijih luka i boljeg povezivanja sa železnicom i drumom. U praksi, cilj nije da železnica, drumski ili rečni transport potisnu jedan drugog. Konkurentniji sistem nastaje kada vlasnik robe može da izabere više održivih kombinacija i kada se teret u slučaju poremećaja može brzo preusmeriti. Upravo ta sposobnost preusmeravanja predstavlja suštinu otpornosti. Ako je jedna luka zagušena, železnička deonica zatvorena ili određeni granični prelaz usporen, alternativni pravac mora biti operativno spreman, a ne samo ucrtan u strateškim dokumentima.
Novi pravci nisu važni samo za kontejnere
Debata o razvoju evropskih koridora često se svodi na kontejnerski transport, iako veliki deo regionalne industrije zavisi od čelika, opreme, projektnih tereta, drveta, poljoprivrednih proizvoda, vozila i drugih vrsta generalnog i break-bulk tereta. Kod takvih pošiljaka konkurentnost pravca zavisi od raspoložive mehanizacije, nosivosti infrastrukture, skladišnih površina i mogućnosti organizovanja specijalizovanog železničkog, drumskog ili rečnog prevoza.
Zbog toga je panel „Break-bulk teret — mogućnosti, kapaciteti i razvoj regionalnih transportnih pravaca“ sastavni deo šire diskusije o promeni evropskih robnih tokova. Predstavnici kompanija Tanta, Centralog, Fining i Luke Koper razmatraće mogućnosti razvoja pravaca za terete koji zahtevaju drugačiju infrastrukturu i organizaciju od standardnog kontejnerskog transporta. Razvoj severnojadranskih luka zato ne treba posmatrati isključivo kroz broj pretovarenih kontejnera. Njihov širi značaj zavisiće i od sposobnosti da podrže industriju regiona, uključujući specijalne i projektne terete.
Od konkurencije luka ka konkurenciji mreža
U narednom periodu neće se nadmetati samo pojedinačne luke. Konkurisaće čitavi logistički sistemi: pomorske linije, terminali, železnički operateri, rečne i suve luke, špediteri, carinske službe i digitalne platforme. Severnom Jadranu zato nije dovoljna povoljna geografska pozicija. Luke tog područja posluju u različitim regulatornim okvirima i ostaju tržišni konkurenti, ali mogu sarađivati u oblastima kao što su digitalna razmena podataka, interoperabilnost železničkih veza, ekološki projekti i promocija prema udaljenim tržištima. Na stručnom skupu u Trstu tokom 2026. među predlozima su bili stvaranje zajedničkog digitalnog prozora za severnojadranske luke, bolja interoperabilnost drumskih i železničkih sistema i zajednički nastup na međunarodnom tržištu. Takav model saradnje ne ukida konkurenciju, već omogućava da čitavo područje nastupi kao pouzdanija evropska ulazna tačka.
Za kompaniju koja bira transportni pravac nisu presudne poruke o strateškom položaju. Presudni su ukupna cena, predvidivost tranzitnog vremena, učestalost polazaka, raspoloživost terminala i brzina reagovanja u slučaju poremećaja.
Zato tri teme programa LOGISTICS MARKET Conference & Expo – intermodalni transport, razvoj pravaca za break-bulk teret i povezivanje alternativnih železničkih koridora, Dunava i suvih luka – zapravo predstavljaju različite delove istog pitanja: kako od geografskog položaja napraviti funkcionalan i konkurentan logistički sistem. Evropa se ne kreće ka jednostavnoj zameni severnih luka južnim, već ka mreži sa više ulaznih tačaka i većom mogućnošću preusmeravanja robe. Severni Jadran u toj mreži ima ozbiljnu razvojnu priliku, dok Srbija može dobiti sigurniji pristup evropskim i svetskim tržištima. Ipak, tu priliku neće realizovati geografija sama. Odlučiće kvalitet pruga, kapacitet terminala, brzina graničnih procedura, pouzdanost rečnih pravaca i sposobnost svih učesnika da transportni koridor tretiraju kao jedan sistem.
Kompletan program konferencije, učesnici panela i informacije o događaju dostupni su na stranici LOGISTICS MARKET Conference & Expo 2026.
Izvori
- Evropska komisija – Trans-European Transport Network (TEN-T)
- Evropska komisija – Western Balkans–Eastern Mediterranean Corridor
- Evropska komisija – North Sea–Rhine–Mediterranean Corridor
- Transport Community – Connectivity, Interoperability and Better Corridor Governance in Focus at Bled Strategic Forum
- Luka Koper – Strong performance in 2025 and accelerated investments in development and sustainability
- AdriaPorts – Northern Adriatic ports and the challenge of selective cooperation
- LOGISTICS MARKET Conference & Expo 2026 – program
