Železnički teretni prevoz u Mađarskoj nastavlja da se suočava sa padom potražnje i rastom troškova, dok prevoznici sve teže uspevaju da povećane rashode nadoknade kroz cene svojih usluga. To pokazuju podaci iz najnovijeg Indeksa troškova železničkog teretnog saobraćaja za prvi kvartal 2026. godine.
Jedinični troškovi železničkog teretnog prevoza porasli su za 4,1% u odnosu na isti period prošle godine, dok je prosečan prihod po bruto tonskom kilometru istovremeno smanjen za 2,6%. Procene pokazuju da bi, kako bi se nadoknadili rast troškova i pad prihoda, vozarine morale da budu više za oko 6,7%.
Negativni trend traje već nekoliko godina. U odnosu na 2023. godinu, količina robe prevezene železnicom smanjena je za 22%, dok je obim prevoza, meren tonskim kilometrima, opao za 18%. Nakon pada od 11% tokom 2025. godine, u prvom kvartalu ove godine zabeležen je novi pad od 4,5% u odnosu na isti period lane. Istovremeno, masa prevezene robe smanjena je za 1,6%. Domaći železnički teretni saobraćaj zabeležio je pad od 13,2%, dok je međunarodni smanjen za 3,5%.
Slabiji rezultati privrede dodatno su smanjili potrebe za železničkim transportom. Industrijska proizvodnja u Mađarskoj prošle godine pala je za 2,5%, poljoprivredna za 4,3%, dok je građevinarstvo ostvarilo rast od 3%. Ukupan učinak robno-proizvodnih delatnosti ipak je bio manji za 1,6%, što se odrazilo na prevoz robe koja se tradicionalno transportuje železnicom, poput čelika, hemijskih sirovina, žitarica, mineralnih đubriva, građevinskog materijala i energenata.
Na obim železničkog transporta uticala su i kretanja u spoljnoj trgovini. Izvoz je tokom 2025. godine smanjen za 0,6%, dok je uvoz povećan za 2,8%. Međutim, rast uvoza nije bio vezan za rasute terete koji se u najvećoj meri prevoze železnicom, pa nije uspeo da nadoknadi pad tražnje. Istovremeno su nastavili da rastu i troškovi poslovanja. Najveće povećanje zabeleženo je kod troškova vuče, koji su u prvom kvartalu bili za 10,9% viši nego godinu dana ranije, dok su rasli i operativni troškovi i troškovi upravljanja kompanijama.
Pad cena energije ublažio je deo tog rasta. Prosečna obračunska cena električne energije za vuču, koju primenjuje MÁV, iznosila je 59,2 forinte po kilovat-satu, što je 10,1% manje nego godinu dana ranije i 1,6% manje nego u prethodnom kvartalu. Veleprodajna cena dizela bila je približno 11% niža nego u prvom kvartalu prošle godine i oko 2% niža nego u prethodnom tromesečju. Bez pojeftinjenja energije, rast jediničnih troškova iznosio bi oko 5,5%.
Uprkos rastu rashoda, tržišni uslovi nisu ostavili prostor za povećanje vozarina. Zbog slabe tražnje i snažne konkurencije drumskog transporta, prosečne vozarine izražene u forintama bile su 2,6% niže nego godinu dana ranije. Bez uticaja kursnih razlika njihov prosečan nivo bio bi oko 1,5% viši.
Dodatni pritisak predstavlja i kurs forinte. Oko 85% mađarskog železničkog teretnog saobraćaja odnosi se na međunarodni transport, pa se najveći deo prihoda ostvaruje u evrima, dok se troškovi, uključujući naknade za korišćenje infrastrukture, energiju za vuču, zarade i različite usluge, uglavnom plaćaju u forintama. Jačanje forinte zato smanjuje vrednost prihoda iskazanih u domaćoj valuti, dok rashodi ostaju isti ili nastavljaju da rastu.
Na poslovanje utiče i stanje železničke infrastrukture. Radovi na prugama, privremena ograničenja brzine, smanjeni kapaciteti i zatvaranja pojedinih deonica produžavaju vreme transporta, smanjuju tačnost saobraćaja i iskorišćenost lokomotiva i vagona, što dodatno povećava troškove po tonskom kilometru.
Indeks troškova železničkog teretnog saobraćaja objavljuje se kvartalno i zasniva se na reprezentativnom istraživanju među železničkim teretnim operaterima. Njegov cilj je da prikaže promene jediničnih troškova i odnos između troškova i prihoda, odnosno koliki rast vozarina bi bio potreban da bi kompanije mogle da pokriju povećane troškove poslovanja.
