Rekonstrukcija Luke Prahovo jedna je od najvećih aktuelnih investicija u lučku infrastrukturu Srbije. Projekat vredan 45,5 miliona evra trebalo bi da poveća godišnji kapacitet luke sa oko 1,4 na više od 3,2 miliona tona, ali njegov značaj prevazilazi samo proširenje pretovara – Prahovo se razvija kao multimodalna tačka koja povezuje Dunav, železnicu i drumske pravce istočne Srbije.
Radovi na rekonstrukciji i proširenju Luke Prahovo kod Negotina ulaze u sve vidljiviju fazu. Država je za projekat izdvojila 45,5 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, a planirana modernizacija obuhvata proširenje operativnih i skladišnih površina, novi vez, obnovu železničke infrastrukture, upravnu zgradu i ekološku infrastrukturu za prihvat otpada i opasnih materija sa plovila. Posebno važan deo projekta je izgradnja osmog veza sa vertikalnim obalnim zidom, projektovanog tako da omogući pristajanje brodova dužih od 100 metara i u periodima niskog vodostaja. Pouzdanost rada pri promenljivim hidrološkim uslovima sve je važnija za dunavske luke, jer ekstremno niski vodostaji mogu ograničiti gaz plovila, količinu tereta i ekonomsku isplativost rečnog transporta. U Prahovu su radovi na zimovniku praktično završeni, dok je nova upravna zgrada u izgradnji.
Od 1,4 do više od 3,2 miliona tona
Razmera investicije najbolje se vidi kroz planirane kapacitete. Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, sadašnji kapacitet Luke Prahovo iznosi oko 1,4 miliona tona godišnje, dok bi po završetku projekta trebalo da premaši 3,2 miliona tona. To znači povećanje projektovanog kapaciteta za oko 1,8 miliona tona, odnosno više nego dvostruko u odnosu na postojeći nivo. Prvi konkretni efekti proširenja već su vidljivi. Nasipanjem prostora nekadašnjeg zimovnika obezbeđeno je oko 3,2 hektara novih skladišnih površina. Prema podacima objavljenim povodom početka izgradnje upravne zgrade, projekat je u maju 2026. bio na približno 30 odsto fizičke i 33 odsto finansijske realizacije. Plan je da rekonstruisana luka bude funkcionalna tokom gotovo cele godine. Prahovo pritom već spada među najveće teretne luke u zemlji. Podaci Dunavske komisije pokazuju da je 2024. godine u ovoj luci pretovareno oko 1,36 miliona tona robe, naspram 1,054 miliona tona godinu ranije. To predstavlja rast od približno 29 odsto za godinu dana i približava postojeći pretovar sadašnjem kapacitetu luke, što dodatno objašnjava potrebu za proširenjem.
Železnica postaje važan deo priče
Za logističko tržište možda je još značajnije to što se Prahovo ne razvija samo kao mesto pretovara između broda i skladišta. Industrijski železnički kolosek biće osposobljen i povezan sa javnom železničkom infrastrukturom, čime luka dobija znatno bolje uslove za kombinovanje rečnog i železničkog transporta. Takva veza posebno je važna za rasute i masovne terete, sirovine, poljoprivredne proizvode i robu industrije istočne Srbije. U Prahovu se već pretovaruju žitarice, pesak, šljunak, različite sirovine i komadna roba. Povećanje skladišnog prostora i kapaciteta pretovara, uz železničku vezu, omogućava da se veći deo transportnog lanca organizuje kombinovanjem železnice i Dunava, uz manju zavisnost od drumskog transporta. U isti logistički sistem uklapa se i planirana obilaznica oko Negotina, za koju je, prema Ministarstvu, građevinska dozvola izdata 14. jula 2026. Izmeštanje teškog teretnog saobraćaja iz grada posebno je značajno zbog strukture robe koja se transportuje u industrijskoj zoni Prahova, uključujući i opasne materije.
Prvi „zeleni terminal“ ove vrste u Srbiji
Modernizacija Prahova ima i komponentu koja se do sada retko pojavljivala u investicijama u domaće luke. Projekat predviđa izgradnju prvog zelenog terminala u Srbiji za prihvat opasnih materija sa brodova. Cilj je da luka, paralelno sa povećanjem obima rada, dobije infrastrukturu potrebnu za kontrolisano upravljanje brodskim otpadom i potencijalno opasnim materijama. Ovaj segment postaje sve značajniji i u evropskim unutrašnjim lukama.
Razvoj luka više se ne meri samo dužinom keja, brojem dizalica i površinom terminala, već i energetskom efikasnošću, digitalizacijom procesa, prihvatom otpada sa plovila i mogućnošću korišćenja alternativnih goriva. Agencija za upravljanje lukama Srbije već je među razvojnim pravcima navodila studije za prikupljanje brodskog otpada i analize mogućnosti uvođenja LNG-a za brodove, teretna vozila i lučku mehanizaciju.
Prahovo nije izolovana investicija
Investicija na krajnjem istoku zemlje deo je znatno šire promene pristupa srpskim rečnim lukama. Jedan od značajnijih projekata je Luka Novi Sad, gde je potpisan ugovor za investicioni projekat vredan 28 miliona evra. Projekat koji realizuje DP World obuhvata rekonstrukciju lučkih saobraćajnica i postojećeg kejskog zida, izgradnju novog kejskog zida, kao i dalja ulaganja u infrastrukturu, suprastrukturu, mehanizaciju i upravljanje lukom. Istovremeno je u toku priprema i realizacija projekata na drugim lokacijama. Ministarstvo je tokom 2026. objavilo dokumentaciju za rekonstrukciju i proširenje Luke Bogojevo, dok se Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica već duže nalaze među prioritetnim lokacijama za proširenje kapaciteta srpskih luka.
To pokazuje da fokus postepeno prelazi sa pojedinačnih rekonstrukcija na formiranje mreže funkcionalnijih teretnih čvorišta duž Dunava i Save. Njihova puna vrednost, međutim, zavisi od veze sa železničkim i drumskim koridorima. U tom smislu, ulaganje u samu luku bez odgovarajuće infrastrukture u zaleđu ima ograničen efekat, dok povezivanje terminala sa železnicom omogućava da rečni transport postane deo kompletnog intermodalnog lanca.
Srpske luke već pretovaruju gotovo 13 miliona tona
Za ovakav investicioni ciklus postoji i tržišna osnova. Prema najnovijim celogodišnjim podacima Dunavske komisije, srpske luke su tokom 2024. pretovarile ukupno 12,816 miliona tona robe, što je oko sedam odsto više nego 2023. godine. Od toga je 3,741 milion tona utovaren za izvoz, 5,392 miliona tona odnosilo se na istovar u uvozu, dok je približno 3,683 miliona tona evidentirano u unutrašnjem robnom prometu. Struktura robe dodatno pokazuje zašto su rečne luke važne industriji. Građevinski materijali, pre svega šljunak i pesak, činili su oko 35 odsto ukupnog lučkog prometa, naftni i naftni derivati oko 19 odsto, žitarice 13 odsto, ruda gvožđa devet odsto, a ugalj oko šest odsto. To su upravo kategorije kod kojih mogućnost prevoza velikih količina robe jednom transportnom jedinicom daje unutrašnjem vodnom transportu najveću ekonomsku prednost.
Među pojedinačnim lukama, najveći promet 2024. imali su Smederevo sa oko 2,75 miliona tona i Pančevo sa 2,22 miliona, dok je Prahovo sa 1,36 miliona tona bilo praktično izjednačeno sa Novim Sadom, gde je pretovareno oko 1,37 miliona tona. Ako Prahovo nakon rekonstrukcije zaista dostigne projektovani nivo iznad 3,2 miliona tona, njegov položaj na mapi srpskog rečnog transporta mogao bi značajno da se promeni.
Dunav kao logistički koridor, a ne samo plovni put
Razvoj Prahova zato treba posmatrati šire od same investicije od 45,5 miliona evra. Srbija raspolaže Dunavom kao međunarodnim transportnim pravcem, ali konkurentnost tog pravca zavisi od toga da li luke mogu brzo da prihvate robu, skladište je, prebace na železnicu ili kamion i funkcionišu i u nepovoljnim hidrološkim uslovima.
Upravo tu Prahovo predstavlja zanimljiv test budućeg modela razvoja: veći lučki kapacitet, nove skladišne površine, železnička konekcija, drumska obilaznica i ekološka infrastruktura razvijaju se kao povezani projekti. Ako taj model bude primenjen i na Bogojevo, Sremsku Mitrovicu i druge lokacije, investicije u luke mogle bi da imaju znatno širi efekat od povećanja statistike rečnog pretovara – pre svega kroz jačanje intermodalnog transporta i konkurentnosti industrije u njihovom zaleđu.
