Iako je početak 2026. godine obeležila neizvesnost na globalnom tržištu i poremećaji izazvani sukobima na Bliskom istoku, Luka Koper je prvi kvartal završila sa rastom prihoda i dobiti. Kompanija je u periodu od januara do marta prihodovala 100,4 miliona evra, što je 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je neto dobit dostigla 24,9 miliona evra i bila za četvrtinu veća u odnosu na prvi kvartal 2025.
Najbolje rezultate i dalje beleži kontejnerski segment. Kroz kontejnerski terminal u prva tri meseca godine prošlo je 326.256 TEU, odnosno devet odsto više nego godinu ranije. Rast je najizraženiji u uvoznom saobraćaju, čemu su doprineli novi poslovi povezani sa izgradnjom i snabdevanjem proizvodnih pogona na tržištima u zaleđu luke, početak rada pojedinih fabrika, ali i promene u organizaciji brodskih linija između Dalekog istoka i severnog Jadrana.
Mart je doneo i novi rekord. Tokom tog meseca kroz terminal je prošlo 114.397 TEU, što je najveći mesečni rezultat u istoriji Luke Koper.
Ukupan promet robe u prvom kvartalu iznosio je 5,5 miliona tona. To je nešto manje nego u istom periodu prošle godine, ali je rast kontejnerskog saobraćaja uspeo da nadomesti slabije rezultate u pojedinim drugim segmentima.
Na automobilskom terminalu obrađeno je 184.564 vozila, što predstavlja pad od 11 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Manji obim posla posledica je pre svega slabijeg izvoza ka Turskoj, Izraelu i zemljama Bliskog istoka. Na ove tokove uticali su uvođenje dodatnih carina, jača konkurencija kineskih proizvođača, ali i nestabilna geopolitička situacija u regionu. S druge strane, uvoz vozila iz Kine nastavlja da raste.
Promet generalnih tereta zadržao se na oko 300.000 tona, što je u skladu sa planovima kompanije, iako nešto ispod prošlogodišnjeg nivoa. Najveći pad zabeležen je kod drvne građe. Segment tečnih tereta završio je kvartal sa rastom od pet odsto i ukupno 1,1 milion tona robe, prvenstveno zahvaljujući većim količinama dizel goriva. Kod rasutih tereta promet je bio 14 odsto manji zbog smanjene količine uglja.
Dobri operativni rezultati odrazili su se i na profitabilnost kompanije. EBITDA nije objavljena u saopštenju, ali je operativna dobit (EBIT) dostigla 29,7 miliona evra, što je 23 odsto više nego godinu ranije i čak 55 odsto iznad plana. Rast prihoda bio je glavni pokretač boljeg rezultata, iako su porasli troškovi rada, amortizacije i ostali poslovni rashodi. Troškovi električne energije bili su nešto niži nego u istom periodu prošle godine.
Istovremeno, Luka Koper nastavlja veliki investicioni ciklus. Tokom prvog kvartala u razvojne projekte uloženo je 38,6 miliona evra. U toku su radovi na severnom delu Prvog mola, izgradnja garažnog objekta kapaciteta 11.700 vozila, kao i reorganizacija skladišnih površina na kontejnerskom terminalu.
Završeni su građevinski radovi na novom vatrogasnom domu, dok se kraju privode izgradnja gotovo potpuno automatizovanog i energetski samoodrživog skladišta za čelične koturove broj 54, kao i izgradnja 12. veza na Drugom molu.
Komentarišući rezultate, predsednica uprave Luke Koper Nevenka Kržan istakla je da su promene u globalnim logističkim tokovima i posledice rata na Bliskom istoku predstavljale ozbiljan izazov za poslovanje. Uprkos tome, kompanija je uspela da zadrži sve direktne kontejnerske linije sa Dalekim istokom i ostvari rast u najvažnijem segmentu poslovanja, uz finansijske rezultate koji su premašili planove za početak godine.
