Kako smanjiti potrošnju goriva u drumskom transportu?

Kod kamiona, autobusa, građevinskih i rudarskih mašina čak i nekoliko procenata manja potrošnja može doneti značajan finansijski efekat. Međutim, stvarna ušteda ne zavisi samo od jednog uređaja ili načina vožnje, već od pouzdanog merenja, uporedivih radnih ciklusa i istovremenog upravljanja tehničkim i operativnim faktorima.

Gorivo predstavlja jednu od najvećih promenljivih stavki u drumskom transportu i radu teške mehanizacije. Za razliku od fiksnih troškova, na njegovu potrošnju istovremeno utiču ruta, opterećenje vozila, konfiguracija terena, brzina, vreme provedeno u praznom hodu, tehničko stanje motora i pneumatika, ali i način vožnje. Zbog toga potrošnja izražena samo u litrima na 100 kilometara često nije dovoljna za ozbiljno poređenje.

Kod distributivnih i međunarodnih flota rezultat bi trebalo posmatrati i kroz litre po toni prevezene robe ili po tonskom kilometru, dok su kod rudarskih, građevinskih i komunalnih mašina važniji litri po radnom satu, realizovanom ciklusu ili količini obrađenog materijala. Tek kada se izaberu odgovarajući pokazatelji može se utvrditi da li je smanjenje potrošnje posledica tehničkog unapređenja ili jednostavno lakšeg tereta, kraće rute, povoljnijeg vremena ili drugačijeg režima rada.

Mala procentualna promena, veliki apsolutni rezultat

Značaj uštede najbolje se vidi na jednostavnom primeru. Flota od deset kamiona, od kojih svaki prelazi 100.000 kilometara godišnje uz prosečnu potrošnju od 35 litara na 100 kilometara, troši približno 350.000 litara dizela godišnje. Smanjenje od sedam odsto značilo bi oko 24.500 litara manje potrošenog goriva. Na taj rezultat zatim treba primeniti stvarnu nabavnu cenu goriva, troškove ugradnje rešenja, eventualne naknade za softver i održavanje, kako bi se izračunao realan period povraćaja investicije.

Ipak, zbir pojedinačnih mera ne može se automatski sabirati. Efekti ekonomičnije vožnje, boljeg rutiranja, smanjenja praznog hoda i tehničkog unapređenja motora često se preklapaju. Zato se svaka nova intervencija mora procenjivati u odnosu na jasno definisanu početnu osnovu. Među merama koje ne zahtevaju velike investicije nalaze se kontrola brzine i naglih ubrzanja, održavanje pravilnog pritiska u pneumaticima, pravovremeno servisiranje, smanjenje nepotrebnog rada motora u mestu i optimizacija ruta.

Američko Ministarstvo energetike posebno izdvaja ograničavanje praznog hoda kao jednu od strategija za povećanje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje naftnih derivata. Ipak, kada su osnovne operativne mere već uvedene, dalja poboljšanja uglavnom zahtevaju precizniju telematiku, analitiku ili intervenciju na samom sistemu sagorevanja.

CFSS povezuje tehničku intervenciju i kontrolu potrošnje

Jedno od rešenja prisutnih na domaćem i međunarodnom tržištu jeste Comet Fuel Saving System – CFSS, namenjen transportnim flotama, teškoj mehanizaciji, agregatima, kotlovima i drugim postrojenjima u kojima je gorivo značajna stavka troška.

Prema tehničkom opisu proizvođača, osnovu sistema čini nemehanička katalitička jedinica koja se ugrađuje u dovod goriva između rezervoara i motora. Kompanija navodi da jedinica, izrađena od posebne metalne legure, utiče na karakteristike ugljovodoničnog goriva pre sagorevanja, bez izmene samog motora. Rešenje može biti dopunjeno kontrolom nivoa goriva u rezervoaru i GPS praćenjem, čime se tehnički efekat povezuje sa nadzorom ruta, radnih sati, zadržavanja i mogućeg neovlašćenog istakanja.

Ovakva kombinacija je važna zato što razliku između očekivane i ostvarene uštede često stvaraju upravo operativna odstupanja. Uređaj koji eventualno poboljšava proces sagorevanja ne može sam da spreči nepotreban prazan hod, odstupanje od rute ili neovlašćenu potrošnju. Telematski podaci istovremeno omogućavaju da se utvrdi da li je promena nastala zbog tehnologije, ponašanja vozača ili drugačijih uslova rada.

Comet za tečna goriva navodi najčešće uštede od osam do 12 odsto, dok su rezultati objavljenih pojedinačnih projekata različiti u zavisnosti od sredstva i načina eksploatacije. Među prikazanim primerima nalaze se smanjenje potrošnje od 9,14 odsto na autobusima JKP GSP „Beograd“, godišnja ušteda od 7,75 odsto na rudarskom damperu u Velikom Krivelju i 10 odsto na komunalnom vozilu JKP „Gradska čistoća“ Beograd. U međunarodnom drumskom transportu kompanija navodi i pilot-projekat na kamionu Scania G460 kompanije RAK Logistics, tokom kojeg je zabeleženo smanjenje potrošnje sa 55,1 na 43,9 litara na 100 kilometara na pređenih 7.729 kilometara.

Ove vrednosti treba posmatrati kao rezultate konkretnih testova, a ne kao univerzalno očekivanje za svaku flotu. Razlika između ostvarenih procenata pokazuje zašto je važno sprovesti pilot na reprezentativnom uzorku vozila i u realnom radnom ciklusu korisnika.

Kako proveriti da li je ušteda stvarna

Pre odluke o široj primeni, transportna kompanija bi trebalo da definiše polazni period dovoljno dug da obuhvati različite rute, vozače i nivoe opterećenja. Testna i kontrolna vozila trebalo bi da budu slične starosti, konfiguracije i tehničkog stanja, dok podatke o potrošnji treba povezati sa kilometražom, teretom, radnim satima, prosečnom brzinom i vremenom praznog hoda. Kod radnih mašina još je važnije porediti istu vrstu posla. Dva dampera mogu tokom jednog sata imati sasvim različitu potrošnju ako rade na različitim usponima ili prevoze različitu količinu materijala. Slično tome, rezultat autobusa na gradskoj liniji nije direktno uporediv sa kamionom u međunarodnom transportu.

Dobar pilot-projekat zato mora unapred da definiše:

početnu potrošnju i način njenog obračuna;
kontrolno vozilo ili pouzdanu istorijsku bazu;
minimalno trajanje i kilometražu testiranja;
dozvoljena odstupanja u ruti, teretu i radnom ciklusu;
način provere podataka sa pumpe, rezervoara, CAN mreže i telematike;
kriterijum uspeha i očekivani period povraćaja investicije.

CFSS implementacija, prema informacijama kompanije, upravo počinje referentnim merenjem, nakon čega se sistem podešava prema vrsti motora, gorivu i radnom opterećenju. Rezultati posle ugradnje porede se sa početnim stanjem i predstavljaju u izveštaju koji potvrđuju obe strane. To je za korisnika važnije od samog obećanog procenta: investicija treba da bude zasnovana na podacima koje flota može samostalno da proveri.

Za kompanije sa velikom godišnjom potrošnjom i relativno ujednačenim radnim ciklusima čak i jednocifreno procentualno poboljšanje može biti ekonomski značajno. Najbezbedniji pristup ipak ostaje ograničeni pilot, transparentna metodologija i odluka o proširenju tek kada ušteda ostane vidljiva i nakon korekcije za kilometražu, teret, rutu, radne sate i druge promenljive.

Detaljniji tehnički opis sistema, dokumentovani primeri primene i mogućnost izračunavanja potencijalne uštede dostupni su na sajtu kompanije Comet Consulting Group – Uštedi gorivo.