Kada skladište radi više, a ljudi hodaju manje

Efikasnije rukovanje materijalom ne počinje nužno kompleksnom automatizacijom. Često počinje uklanjanjem malih gubitaka – suvišnih koraka, dodatne manipulacije, čekanja i nejasnih tokova.

U skladištu se vreme retko gubi “na veliko”, mnogo češće nestaje po nekoliko sekundi – operater traži pravu lokaciju, viljuškar zaobilazi paletu ostavljenu u prolazu, roba se spušta u privremenu zonu pa ponovo podiže ili se često traženi artikal nalazi daleko od mesta pakovanja. Jedan takav korak ne znači mnogo, ali kada ga pomnožimo sa stotinama naloga, hiljadama artikala i svakim radnim danom, sitna neefikasnost postaje ozbiljan trošak. Zato je dobar material handling mnogo više od transporta robe od tačke A do tačke B. Cilj je jednostavan – manje koraka, manje dodira, manje čekanja i jasniji tok robe od prijema do otpreme.

Prvo pitanje zato nije „šta možemo da automatizujemo?“, već „kuda nam roba zapravo ide?“ Tok bi trebalo da prati logiku operacija – od prijema i skladištenja, preko komisioniranja i pakovanja, do otpreme. Pritom najbolju sliku često nemaju nacrti skladišta, već ljudi koji u njemu rade svakog dana, zbog čega i važi preporuka da zaposleni budu uključeni u analizu rasporeda i procesa. Ponekad su dovoljni vrlo jednostavni potezi – jasno označene zone, dobra signalizacija i mapa skladišta smanjuju vreme provedeno u traženju, posebno kod novih i sezonskih radnika. Standardne zone za prijem, dopunu, robu koja ide ka pakovanju i povrate daju robi svojevrsnu „kućnu adresu“, pa je manje lutanja viljuškara, zakrčenih prolaza i izgubljenog materijala.

Efikasnije skladište nije nužno ono u kojem se ljudi kreću brže. To je skladište u kojem moraju manje da se kreću.

Sledeće pitanje je koliko prostora zaista koristimo. Ako između proizvoda i sledeće police ostaje mnogo praznog prostora, skladište praktično plaća kvadrat (ili, preciznije, kubike) u kojima čuva vazduh. Ali iskorišćenost prostora nije samo pitanje toga koliko robe možemo da smestimo, već i gde je smeštamo.

Artikli nemaju isti ritam – možemo ih podeliti na A, B, C i D kategorije, od najbrže do veoma sporo obrtnih, na osnovu podataka kao što su količina, dimenzije i učestalost komisioniranja. Iz toga proizlazi jednostavna logika – ono što uzimamo često treba da nam bude najbliže. A i B artikli dobijaju najpristupačnije pozicije, dok C i D mogu biti udaljeniji od zone otpreme. Rezultat nije samo urednije skladište, već kraće putanje zaposlenih i manje potrošenog vremena po nalogu.

Postoji još jedno korisno pitanje. Koliko puta dodirujemo isti proizvod pre nego što napusti skladište? Prijem, privremena zona, polica, kolica, pakovanje, pa možda ponovo druga kolica – svaki dodatni korak zahteva vreme i otvara prostor za grešku. Zato je predlog pick-and-pass pristup, u kojem roba prolazi kroz zone u jednom smeru, umesto da zaposleni nepotrebno prelaze iste distance. Ista disciplina potrebna je i kada nešto pođe van standardnog toka. Oštećena roba, manjkovi, nestandardni artikli i problematični povrati ne bi trebalo da završe „tamo gde trenutno ima mesta“. Posebna zona i jasna pravila za obradu izuzetaka sprečavaju da problem jednog artikla postane problem čitavog skladišta.

Tek kada razumemo takav tok robe, automatizacija dobija puni smisao. Automatizovani sistemi za skladištenje i preuzimanje koriste vertikalni prostor i rade po principu goods-to-person: umesto da čovek ide do proizvoda, proizvod dolazi do čoveka na ergonomsko radno mesto. Vodič navodi da ASRS može da omogući znatno veću iskorišćenost prostora, uz do 85% manje podne površine. Kardex Remstar portfolio zato obuhvata različita rešenja, od horizontalnih i vertikalnih karusela do Vertical Lift Module (VLM) i Vertical Buffer Module (VBM) sistema, u zavisnosti od vrste robe, prostora i procesa. Za VLM se, na primer, navodi ušteda do 85% podne površine u poređenju sa statičnim policama i regalima.

Ipak, tehnologija sama po sebi neće popraviti loš proces. Standardizovane kutije i kontejneri, redovno brojanje zaliha, WMS, obuka zaposlenih, čistoća, preventivno održavanje i prohodni prolazi možda zvuče manje uzbudljivo od automatizacije, ali upravo oni omogućavaju da sistem dugoročno funkcioniše. Zato, ne morate “sutra” reorganizovati celo skladište. Izaberite jednu zonu i pratite jedan nalog od prijema do otpreme – koliko puta je roba pomerena, koliko je operater hodao, gde je čekao, šta je tražio i koji od tih koraka zapravo nije morao da postoji? Počnite sa jednom ili dve promene koje se mogu brzo sprovesti, zatim izmerite rezultat i proces kontinuirano unapređujete. Male korekcije, kada se ponavljaju iz dana u dan, mogu napraviti veoma veliku razliku.