Logistika u zdravstvu ne znači samo isporuku lekova i medicinske opreme. Ona je suštinski deo zdravstvenog sistema — nevidljiva, ali presudna veza između proizvođača, ustanova i pacijenata. Svaki poremećaj u lancu snabdevanja može imati posledice koje se ne mere samo u izgubljenim dolarima, već i u izgubljenom vremenu, poverenju i, nažalost, životima.
Globalni sistem pod pritiskom
Izveštaj DP Worlda „Without Logistics: Healthcare Edition 2025“ pokazuje da zdravstveni sektor danas beleži više od 18.000 logističkih incidenata godišnje, što jasno ukazuje na sistemsku ranjivost globalnih lanaca snabdevanja.
Najčešći problemi su:
- kašnjenja na granicama i carinama (91%),
- zagušenja u lukama i nedostatak kontejnera (89%),
- ograničeni kapaciteti prevoznika (84%),
- prekidi izazvani klimatskim promenama, ratovima i tarifama (preko 60%)DPW_Without Logistics_Health Re….
Gotovo 95% zdravstvenih kompanija navodi da su njihovo poslovanje i lanac snabdevanja i dalje pogođeni „nasleđenim“ poremećajima iz perioda pandemije COVID-19, dok su novi izazovi – poput krize u Crvenom moru ili suše u Panamskom kanalu – dodatno opteretili već krhke tokove robe.
Svaki zastoj – rizik po zdravlje
Prema izveštaju, 89% kompanija prijavljuje kašnjenja u isporukama i sve složenije regulatorne procedure, dok 88% ima poteškoće da brzo reaguje na promene ili poremećaje u lancu snabdevanja. Ovakvi zastoji ne znače samo logističke izazove – oni direktno utiču na dostupnost terapija i opreme, odlažu operacije i povećavaju rizik od medicinskih nestašica.
Skoro 40% zdravstvenih ustanova u svetu je u poslednjih godinu dana moralo da odloži ili otkaže hirurške zahvate zbog nedostatka medicinskih proizvoda
Cena neaktivnosti: 11 milijardi dolara godišnje
Trošak logističkog poremećaja u zdravstvu prosečno iznosi 595.000 dolara, dok se ukupni godišnji gubici sektora procenjuju na više od 11 milijardi dolara.
Više od polovine kompanija (57%) prijavljuje da poremećaji u lancima snabdevanja znače gubitak preko mesec dana operativnog vremena, što direktno utiče na konkurentnost i profitabilnost.
Investiranje u otpornost: trošak koji se vraća
Iako su rizici veliki, rezultati pokazuju da strateško ulaganje u logistiku donosi opipljive koristi.
Kompanije koje ulažu u ključne segmente kao što su domaći transport i “last mile” isporuke beleže smanjenje troškova logističkih incidenata i do 80%
Posebno ohrabruje što 91% anketiranih lidera u zdravstvu planira da u naredne tri godine poveća ulaganja u digitalizaciju, AI i automatizaciju logističkih procesa. Tehnologije kao što su praćenje u realnom vremenu, prediktivna analitika i robotika postaju ključne za izgradnju otpornijih lanaca snabdevanja koji mogu da predvide i ublaže poremećaje pre nego što nastanu.
Jaz između samopouzdanja i stvarnih sposobnosti
Zanimljivo je da čak 85% lidera u zdravstvu veruje da će njihovi sistemi moći efikasno da rastu i skaliraju poslovanje, ali istovremeno 41% priznaje da im je potrebno više od mesec dana da se oporave od većih logističkih poremećaja. Drugim rečima — postoji veliki jaz između percepcije i realnosti. Mnoge organizacije ulažu u skladištenje i transport, ali zapostavljaju planiranje otpornosti, upravljanje rizicima i regulatornu usklađenost – segmente koji dugoročno čine razliku između uspeha i haosa.
Otpornost kao strateška odluka
Zaključak izveštaja je jasan: u zdravstvu otpornost nije opcija, već uslov opstanka. Logistika je postala nerazdvojna od bezbednosti pacijenata i reputacije institucija. Svaka odluka o isporuci je, u suštini, odluka o životu pacijenta.
Organizacije koje shvate da ulaganje u logistiku znači ulaganje u poverenje i kontinuitet, ne samo da će smanjiti troškove, već će i graditi tržišnu prednost u svetu u kojem pouzdanost postaje nova valuta poverenja.
