Obnova voznog parka u Evropskoj uniji od ove godine zahteva mnogo pažljivije planiranje nego ranije. Pored izbora modela, rokova isporuke i troškova nabavke, transportne i logističke kompanije sada moraju da uzmu u obzir i nova regulatorna pravila koja menjaju standarde za sva nova vozila koja se prvi put registruju na tržištu EU.
Druga faza primene uredbe GSR2 (General Safety Regulation 2), koja je na snagu stupila 7. jula 2026. godine, označila je završetak postepenog uvođenja novih bezbednosnih zahteva započetog 2022. godine. Kako je GSR2 uredba, a ne direktiva, njene odredbe neposredno se primenjuju u svim državama članicama Evropske unije, bez potrebe za njihovim prenošenjem u nacionalno zakonodavstvo. Dok su se prethodni zahtevi odnosili samo na nove tipove vozila, nova pravila sada važe za svako novo vozilo koje se prvi put registruje u državama članicama Evropske unije. Bez ispunjavanja propisanih bezbednosnih zahteva proizvođači više ne mogu da dobiju homologaciju za plasman vozila na evropsko tržište.
Lista obavezne opreme značajno je proširena. Nova vozila moraju da budu opremljena inteligentnim sistemom za kontrolu brzine (ISA), automatskim kočenjem u hitnim situacijama (AEB), sistemom za zadržavanje vozila u saobraćajnoj traci, upozorenjem na umor i nepažnju vozača, signalizacijom pri naglom kočenju, kao i unapređenim rešenjima za zaštitu pešaka. Tehnologije koje su donedavno uglavnom bile rezervisane za skuplje modele ili više pakete opreme sada postaju standard na celokupnom evropskom tržištu.
Za transportni i logistički sektor promene se ne završavaju uvođenjem novih sistema bezbednosti. One će uticati i na planiranje investicija, upravljanje voznim parkovima i ukupne troškove poslovanja. Veći broj kamera, radara i senzora povećava složenost proizvodnje, što se odražava i na cenu novih vozila, pa se očekuje rast troškova nabavke u odnosu na modele proizvedene pre pune primene uredbe.
Istovremeno rastu i troškovi održavanja. Kod vozila opremljenih naprednim ADAS sistemima čak i manje oštećenje branika, vetrobranskog stakla ili retrovizora može zahtevati zamenu elektronskih komponenti i njihovu ponovnu kalibraciju. Takve intervencije moguće je obaviti samo u servisima koji raspolažu odgovarajućom opremom, zbog čega bi popravke mogle da budu znatno skuplje nego kod vozila prethodnih generacija. To bi moglo da se odrazi i na tržište osiguranja. Iako je cilj novih tehnologija da smanje broj saobraćajnih nezgoda, štete na vozilima sa velikim brojem elektronskih sistema u pravilu su skuplje za sanaciju. Zbog toga se očekuje da će osiguravajuće kuće prilikom obračuna premija uzimati u obzir više troškove popravki vozila opremljenih naprednim sistemima asistencije vozaču.
Dodatni izazov mogla bi da predstavlja i dostupnost pojedinih modela. Dok su pojedini proizvođači na vreme uskladili svoju ponudu sa novim zahtevima, pojedini modeli još nisu u potpunosti dostupni na svim tržištima zbog procesa usklađivanja sa pravilima i homologacije. Zbog toga se u narednom periodu ne isključuju duži rokovi isporuke, pa bi obnovu voznog parka trebalo planirati ranije nego prethodnih godina.
Nova pravila, međutim, ne primenjuju se retroaktivno. Obaveza važi isključivo za vozila koja se prvi put registruju nakon 7. jula 2026. godine, što znači da vlasnici vozila koja su već registrovana nisu u obavezi da naknadno ugrađuju propisane bezbednosne sisteme.
Za logističku industriju GSR2 predstavlja mnogo više od regulatorne izmene. Nova pravila menjaće način planiranja investicija i upravljanja voznim parkovima, jer će prilikom donošenja odluka biti potrebno sagledati ne samo nabavnu cenu vozila, već i buduće troškove održavanja, servisiranja, osiguranja i dostupnost modela koji ispunjavaju nove zahteve. Istovremeno, očekuje se da će šira primena sistema aktivne bezbednosti dugoročno doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i većoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, zbog čega GSR2 postaje novi standard koji će imati važnu ulogu u planiranju svake buduće nabavke vozila namenjenih poslovanju na tržištu Evropske unije.
