Granica kao skladište - kada roba više čeka nego što putuje

Višesatna čekanja na pojedinim graničnim prelazima tokom vikenda još jednom su pokazala sa kakvim problemom se svakodnevno susreću prevoznici u regionu. Kamion može da pređe stotine kilometara bez većih zastoja, a zatim da nekoliko sati izgubi na granici. Takva čekanja odavno nisu samo pitanje saobraćaja, već direktno utiču na organizaciju transporta i troškove kompanija.

Na graničnom prelazu Bajakovo–Batrovci u nedelju, 27. septembra, tokom dana su beležena višesatna čekanja. Prema podacima Hrvatskog autokluba, u jednom trenutku čekalo se oko tri sata, dok je kasnije tokom večeri zadržavanje dostizalo i pet sati. Gužvi je bilo i na drugim prelazima u regionu. Na Gornjem Varošu kod Gradiške čekalo se oko dva sata, a zadržavanja su zabeležena i na drugim prelazima između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Put koji se završava u koloni

Za prevoznika vreme ima cenu, pa samim tim i čekanje na granici predstavlja trošak.. Vozač je na poslu, kamion je zauzet, a roba ne napreduje prema odredištu već stoji u mestu satima. Problem je još veći kada kašnjenje utiče na ostatak dnevnog plana, ako kamion zakasni na istovar, može da zakasni i na sledeći utovar. Vozilo koje je trebalo da bude raspoloživo za novu turu ostaje na prethodnoj, dok dispečer mora u hodu da menja već napravljen raspored. Takođe, nekoliko sati čekanja može da dovede do toga da vozač nema više dovoljno raspoloživog vremena da stigne do planiranog odredišta, čime se troškovi dodatno povećavaju. Čekanje na granici kod robe koja ima precizno definisan termin isporuke posledice se brzo prenose i na kupca, skladište ili proizvodnju koja tu robu očekuje.

Brži putevi, iste granice

Poslednjih godina dosta se ulaže u autoputeve, železničke pravce, terminale i logističke centre koji treba da ubrzaju kretanje robe kroz Balkan. Međutim, brzina jednog transportnog pravca zavisi i od toga koliko vozila njegove granične tačke mogu da obrade. Upravo tu nastaje problem kada se poveća priliv kamiona ili se saobraćaj sa drugih prelaza preusmeri na glavne pravce. Tada kapacitet samog prelaza postaje usko grlo, bez obzira na kvalitet infrastrukture pre i posle njega.

Granični prelaz Batrovci–Bajakovo ima poseban značaj jer se nalaze na jednom od glavnih drumskih pravaca kojim roba iz Srbije i šireg regiona ide prema Hrvatskoj, Sloveniji i dalje ka tržištima Evropske unije. Zato ulaganje u kilometre novih puteva ne rešava automatski pitanje ukupnog vremena transporta, jer brzina transportnog koridora ne zavisi samo od infrastrukture koja do granice vodi, već i od kapaciteta same granice da taj saobraćaj obradi.

Nije problem samo čekanje, već neizvesnost

Prevoznici su navikli da u planiranje transportne rute uračunavaju granice, ali veći problem nastaje kada nije moguće proceniti koliko će zadržavanje trajati. Nije isto kada kompanija zna da će joj za određenu rutu biti potrebno deset sati i kada ista ruta može da traje deset, dvanaest ili petnaest sati, u zavisnosti od situacije na prelazu. Upravo ta razlika otežava planiranje vozila i vozača, ali i dogovaranje preciznih termina isporuke sa kupcima. Zbog toga se kod regionalnog transporta sve češće ne postavlja samo pitanje koliko je određena ruta duga ili koliko brzo može da se pređe, već koliko je vremena zaista potrebno od tačke A do tačke B.

Kako smanjiti vreme provedeno na granici?

Čekanja zabeležena ovog vikenda nisu izuzetak niti novi problem za prevoznike. Međutim, ponovo otvaraju pitanje koliko prostora postoji da se transport kroz region ubrza upravo na graničnim prelazima. Veći kapacitet prelaza, bolja razmena informacija, digitalizacija procedura i efikasnija organizacija teretnog saobraćaja mogu imati direktan uticaj na vreme koje kamioni provode na granici, posebno na glavnim tranzitnim pravcima, gde se u periodima povećanog saobraćaja relativno brzo stvaraju kolone.

Ako se već ulaže u puteve, terminale i logističke centre kako bi roba brže prolazila kroz region, sledeće pitanje je koliko tog vremena možemo da sačuvamo tamo gde se ono danas najlakše gubi – na granici.