Evropska komisija je 5. novembra 2025. predstavila sveobuhvatan plan kojim bi se do 2040. godine značajno skratila vremena putovanja vozom između najvažnijih evropskih gradova. Iako je projekat prvenstveno usmeren na unapređenje putničkog saobraćaja i smanjenje potrebe za kratkim avio-letovima unutar EU, Komisija naglašava da će modernizacija železničke mreže imati snažan sekundarni efekat i na logistiku i teretni sektor, posebno zato što se veliki deo investicija odnosi na unapređenje infrastrukture duž TEN-T koridora.
Potpredsednik Komisije Rafaele Fitto tom prilikom je izjavio da je ubrzavanje putovanja između evropskih prestonica „opipljiv i pragmatičan rezultat naše volje da Evropu učinimo ujedinjenijom i efikasnijom“.
Prema planu, ključne evropske metropole trebalo bi da budu povezane visokobrzinskom železničkom mrežom kojom bi vozovi do 2040. godine saobraćali brzinom od najmanje 200 km/h. Evropska komisija procenjuje ukupnu investiciju na oko 345 milijardi evra, a sredstva bi bila obezbeđena efikasnijim korišćenjem postojećih EU fondova.
Zahvaljujući novoj infrastrukturi, predviđeno je značajno skraćivanje putnih vremena: put između Berlina i Kopenhagena pao bi sa sedam na četiri sata, Sofija–Atina sa skoro četrnaest na šest sati, dok bi Beč–Berlin bio skraćen na približno četiri i po sata. Takođe, Pariz, Madrid i Lisabon prvi put bi bili povezani brzom i efikasnom železničkom vezom. Kako bi se to postiglo, Komisija očekuje da zemlje članice usklade planove modernizacije, poboljšaju uslove za investicije i razviju jedinstveni prekogranični sistem za kupovinu karata.
I dok je putnički segment u fokusu javnosti, stručnjaci ističu da bi najveći dugoročni pomak mogao da se desi upravo u logistici. Modernizacija železničkih koridora automatski povećava kapacitet i pouzdanost teretnih tokova, jer svi ključni radovi — uključujući uklanjanje uskih grla, unapređenje signalizacije i proširenje tunela — utiču i na infrastrukturu kojom se kreću teretni vozovi. Evropski revizorski sud navodi da zastoji, ograničenja kapaciteta i tehnička neusklađenost i dalje predstavljaju glavne prepreke za konkurentnost železničkog teretnog transporta u EU. Zato se ova modernizacija i u strateškim dokumentima posmatra kao ključni element jačanja intermodalnosti i povećanja učešća železnice u međunarodnim lancima snabdevanja.
Povećanje brzine i kapaciteta koridora ima direktan uticaj na vreme isporuke robe, jer brže i pouzdanije kretanje vozova poboljšava rad intermodalnih terminala i omogućava efikasnije povezivanje železničkih pravaca sa lukama, distribucionim centrima i logističkim čvorištima. Ovo istovremeno smanjuje pritisak na drumski transport, koji u Evropskoj uniji trenutno nosi veliki deo emisija iz transportnog sektora. Evropska komisija smatra železnicu ključnim faktorom za ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje ugljeničnog otiska transporta, pri čemu se modernizacija mreže visokih brzina vidi kao preduslov za dugoročno preusmeravanje tereta sa drumskog ka železničkom saobraćaju.
