Evropska unija priprema novu fazu trgovinske zaštite prema Kini, a fokus više neće biti samo na pojedinačnim proizvodima ili kompanijama, već na čitavim industrijskim sektorima. Brisel smatra da rast kineskog izvoza, posebno robe proizvedene uz državne subvencije, predstavlja ozbiljan pritisak na evropsku industriju i lance snabdevanja.
Evropski komesar za industriju Stéphane Séjourné izjavio je da EU planira širu i sistematičniju primenu zaštitnih trgovinskih mera, uključujući uvozne kvote i dodatne carine za sektore poput hemijske industrije, metala i čistih tehnologija. Prema njegovim rečima, dosadašnji model, koji se uglavnom oslanjao na pojedinačne antidamping istrage, pokazao se presporim za situacije u kojima evropski proizvođači trpe nagli pritisak jeftinog uvoza iz Kine. Novi pristup trebalo bi da omogući bržu reakciju i zaštitu čitavih sektora, a ne samo pojedinačnih kompanija ili sirovina.
Kao primer pravca u kojem EU ide navodi se tržište čelika. Evropske institucije su već postigle preliminarni dogovor o novom režimu za uvoz čelika koji podrazumeva značajno smanjenje bescarinskih kvota i povećanje carina na količine koje prelaze dozvoljeni prag. Takav model sada bi mogao da bude primenjen i na druge industrije koje su izložene kineskoj konkurenciji. Brisel istovremeno insistira da cilj nije prekid ekonomskih odnosa sa Kinom, već „rebalans“ trgovine i smanjenje zavisnosti od kineskih dobavljača. Međutim, evropski zvaničnici sve otvorenije govore o potrebi diverzifikacije dobavnih lanaca i smanjenja rizika po evropsku industriju.
Pritisak na EU dodatno raste zbog trgovinskog disbalansa sa Kinom. Evropski deficit u robnoj razmeni sa Kinom dostigao je rekordne nivoe, dok evropske vlasti upozoravaju da bi milioni radnih mesta mogli biti ugroženi zbog prekomernog kineskog izvoza i nerealno niskih cena.
Za logistički sektor ovakve promene mogu imati značajne posledice. Šira primena kvota i carina značiće više administracije, kompleksnije upravljanje uvozom i veću neizvesnost u planiranju transporta i carinskih procedura. U praksi, kompanije će morati pažljivije da prate poreklo robe, raspoloživost kvota i trenutak ulaska robe na tržište EU kako bi izbegle dodatne troškove. Istovremeno, dodatni pritisak oseća se i u segmentu e-commerce logistike. EU paralelno radi na pooštravanju pravila za male pošiljke koje u Evropu stižu preko platformi poput Temua, Sheina i AliExpressa, što bi moglo dodatno opteretiti carinske procese i prekogranične tokove robe.
U evropskim institucijama trenutno traje rasprava o novim mehanizmima zaštite tržišta, a pojedine članice traže još agresivniji pristup prema kineskom uvozu. Očekuje se da će Evropska komisija tokom narednih meseci predstaviti dodatne izmene trgovinskih instrumenata, što bi moglo da donese novu fazu promena za evropsku logistiku, uvoz i industrijske lance snabdevanja.
