Roboti, autonomna mobilna vozila (AMR), automatizovani skladišni sistemi i veštačka inteligencija danas dominiraju razgovorima o budućnosti logistike. Ipak, jedna tehnologija poslednjih nekoliko godina sve tiše, ali veoma uspešno osvaja distributivne centre širom sveta – industrijski egzoskeleti.
Za razliku od robota koji preuzimaju određene procese, egzoskeleti ne zamenjuju čoveka. Naprotiv, njihov zadatak je da mu pomognu da bezbednije i sa manje napora obavlja fizički zahtevne poslove. Upravo zbog toga mnogi stručnjaci ovu tehnologiju nazivaju „četvrtom vrstom mehanizacije“ u skladištu – nakon viljuškara, električnih paletara i autonomnih robota. Njihova popularnost raste u trenutku kada logistička industrija istovremeno pokušava da odgovori na tri velika izazova – nedostatak radne snage, povećanje produktivnosti i smanjenje broja povreda zaposlenih.
Od vojske do logistike
Prvi egzoskeleti razvijani su za vojne i medicinske potrebe, ali je poslednjih desetak godina tehnologija značajno evoluirala i pronašla put do industrije. Danas se koriste u proizvodnim pogonima, građevinarstvu, aerodromima, automobilskoj industriji, a sve češće i u logističkim centrima. Njihova osnovna uloga jeste da rasterete leđa, ramena, vrat ili ruke zaposlenih prilikom podizanja tereta, komisioniranja, utovara i istovara robe ili dugotrajnog rada iznad nivoa ramena. Prema procenama koje navodi Ottobock, globalno tržište industrijskih egzoskeleta moglo bi da dostigne gotovo 3,9 milijardi dolara do 2030. godine, uz prosečnu godišnju stopu rasta od oko 25%, što ga svrstava među najbrže rastuće segmente industrijske ergonomije.
Već ih koriste najveće logističke kompanije
Ono što je do pre nekoliko godina predstavljalo eksperiment danas postaje deo redovnog rada u velikim logističkim sistemima. DB Schenker je među prvima u Evropi uveo egzoskelete u redovan rad skladišta nakon višegodišnjeg testiranja. Rezultati su pokazali značajno smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih, zbog čega su Ottobock modeli postali deo standardne opreme u pojedinim logističkim centrima kompanije.
Sličnim putem krenule su i kompanije DHL, DACHSER, REWE, BMW, Toyota, IKEA, Fraport i brojne druge, koje danas koriste različite tipove egzoskeleta u skladištima, proizvodnji i manipulaciji robom. DHL u svom Logistics Trend Radar izveštaju procenjuje da će ova tehnologija u narednih pet godina postati znatno zastupljenija upravo u logistici, zahvaljujući padu cena, većoj udobnosti i unapređenim performansama uređaja.
Među novijim primerima nalazi se i regionalni distributivni centar kompanije JYSK u mestu Ecser, nadomak Budimpešte. Ovo je jedan od poslednjih logističkih centara koji je započeo korišćenje egzoskeleta u svakodnevnim skladišnim operacijama, sa ciljem da se zaposlenima olakša rukovanje težim proizvodima i smanji dugoročno fizičko opterećenje.
Pasivni ili aktivni?
Na tržištu danas postoje dve osnovne kategorije industrijskih egzoskeleta.
Pasivni egzoskeleti koriste opruge, elastične elemente ili mehaničke sisteme za raspodelu opterećenja. Ne koriste baterije, jednostavniji su za održavanje i znatno su pristupačniji. Najčešće se koriste za podršku ramenima ili donjem delu leđa prilikom ponavljajućih pokreta.
Aktivni egzoskeleti, sa druge strane, koriste elektromotore i baterije. Zahvaljujući senzorima i softveru, prepoznaju pokret korisnika i pružaju dodatnu silu pri podizanju tereta. Najsavremeniji modeli mogu da obezbede pomoć ekvivalentnu podizanju i do 38 kilograma, pri čemu se podrška automatski prilagođava načinu rada korisnika.
Ko su vodeći proizvođači?
Poslednjih godina formirala se grupa kompanija koje predvode razvoj ove tehnologije.
Među najpoznatijima su:
- German Bionic (Nemačka) – jedan od lidera u razvoju aktivnih AI egzoskeleta za logistiku i industriju;
- Ottobock / SUITX (Nemačka/SAD) – verovatno najzastupljeniji proizvođač u evropskim logističkim centrima;
- Comau (Italija) – proizvođač modela MATE-XT za industrijsku primenu;
- Auxivo (Švajcarska) – specijalizovan za lagane pasivne egzoskelete;
- Skelex (Holandija);
- Laevo (Holandija);
- HeroWear (SAD), čija tekstilna rešenja postaju sve popularnija zbog male mase i niže cene.
Šta je dostupno u Srbiji i regionu?
Za razliku od zapadnoevropskih tržišta, gde egzoskeleti već nalaze primenu u logističkim centrima kompanija kao što su DB Schenker, DACHSER, REWE i JYSK, u Srbiji njihova komercijalna primena još nije javno potvrđena. Domaće logističke kompanije trenutno su više usmerene na robotizaciju skladišta, autonomne mobilne robote i automatizovane sisteme za komisioniranje i sortiranje, pa se očekuje da će egzoskeleti predstavljati naredni korak u unapređenju ergonomije rada. Od zemalja regiona, Slovenija je najbliža komercijalnoj primeni. U Sloveniji posluje kompanija Exobionic (Maribor), koja se partner kompanije German Bionic za Sloveniju, istočnu i deo južne Evrope, što potvrđuje da je Slovenija trenutno najrazvijenije tržište u regionu kada je reč o dostupnosti industrijskih egzoskeleta.
Investicija koja se vraća
Jedan od razloga zbog kojeg interesovanje brzo raste jeste činjenica da za uvođenje egzoskeleta nisu potrebne izmene skladišne infrastrukture niti velika ulaganja u automatizaciju.
Za razliku od robota ili AS/RS sistema, zaposleni mogu da počnu sa njihovim korišćenjem praktično odmah nakon obuke. Prema analizama proizvođača i korisnika, koristi se ogledaju u smanjenju broja bolovanja, većem zadovoljstvu zaposlenih, manjoj fluktuaciji i većoj produktivnosti, dok pojedini proizvođači procenjuju da se investicija može isplatiti već tokom prve godine korišćenja.
Čovek ostaje u centru logistike
Iako razvoj robotike napreduje velikom brzinom, veliki broj skladišnih operacija još dugo će zahtevati ljudski rad. Upravo zato egzoskeleti predstavljaju zanimljiv pravac razvoja – oni ne pokušavaju da zamene čoveka, već da ga učine bezbednijim, produktivnijim i dugoročno sposobnijim za rad.
Zbog toga nije iznenađenje što ih sve više logističkih kompanija uvodi u redovnu upotrebu. Ako se trenutni trend nastavi, egzoskeleti bi za nekoliko godina mogli postati jednako uobičajen deo skladišne opreme kao što su danas ručni terminali, električni paletari ili AMR roboti.
