2025. godina bila je jedna od izazovnijih za drumski transport u Evropi. U uslovima slabe ekonomske aktivnosti, rastućih troškova i geopolitičke neizvesnosti, sektor je zadržao ključnu ulogu u lancima snabdevanja, ali uz sve tanje profitne margine i ograničen prostor za ulaganja i transformaciju.
Nepovoljno ekonomsko okruženje
Prema jesenjim prognozama Evropske komisije, realni BDP evrozone porastao je skromnih 1,3% u 2025., dok je inflacija nastavila da opada – sa 2,4% u 2024. na 2,1% u 2025. Ipak, ovi makroekonomski pokazatelji nisu doneli olakšanje drumskom transportu.
Potrošači su ostali oprezni, posebno zbog rasta cena energenata i hrane, što je ograničilo potrošnju i smanjilo obim robnih tokova. Dodatni pritisak stvorila je trgovinska politika SAD, uključujući carine uvedene tokom 2025. godine, koje su posebno pogodile sektore poput automobilske industrije, čelika, aluminijuma i farmacije – ključne generatore drumskog tereta u Evropi.
Nemačka i Francuska – oslabljeni stubovi
Drumski transport snažno je osetio slabosti Nemačke i Francuske, dve najveće ekonomije EU. Nemačka tokom 2025. nije ušla u stvarni oporavak: nakon rasta u prvom kvartalu, BDP je opadao ili stagnirao tokom ostatka godine. Francusku je, s druge strane, opterećivala politička nestabilnost, uz visoku stopu štednje domaćinstava i slab investicioni zamah.
Ovi faktori direktno su uticali na pad potražnje za drumskim prevozom, kako na domaćim, tako i na međunarodnim relacijama.
Umeren i neujednačen rast drumskog transporta
Drumski transport i dalje ostaje okosnica evropske logistike, ali se već drugu godinu zaredom nalazi u teškom ciklusu. U 2024. godini zabeležen je blagi oporavak u ton-kilometrima (+0,6%), ali je količina prevezene robe nastavila da opada (-0,7%).
Prvi pokazatelji za 2025. godinu ukazuju na stagnaciju ili blagu eroziju obima na glavnim evropskim koridorima. Situacija se razlikuje po zemljama:
- Nemačka: e-commerce je podstakao isporuke na „poslednjoj milji“, ali industrijska slabost je neutralisala očekivani rast.
- Poljska, kao najveći evropski drumski prevoznik, ušla je u fazu usporavanja – više od polovine kompanija prijavilo je pad prihoda.
- Francuska je u prvoj polovini 2025. zabeležila blagi pad aktivnosti.
- Španija se pokazala kao najsvetlija tačka, zahvaljujući snažnom domaćem tržištu, iako su izvozni tokovi bili ograničeni slabostima u Nemačkoj i Francuskoj.
Prema procenama Transport Intelligence-a, evropsko tržište drumskog transporta u 2025. godini poraslo je svega 1,1% po prihodima, dostigavši oko 429,5 milijardi evra.
Cene pod pritiskom, troškovi u porastu
Iako je cena sirove nafte tokom 2025. pala i stabilizovala se između 60 i 65 dolara po barelu, cene dizela u Evropi su porasle. Razlog leži u rastu troškova prerade, strožim ekološkim pravilima i dodatnim energetskim nametima. U Francuskoj je, na primer, cena dizela porasla za 11,2 centa po litru u samo jednom mesecu.
Pored goriva, dodatni pritisak stvorili su i novi putarinski sistemi zasnovani na CO₂ emisijama, koji su tokom 2025. uvedeni ili prošireni u više zemalja.
Na tržištu ugovornih cena prevoznici su uspeli da deo troškova prebace na klijente, ali je spot tržište oslabilo, zbog nedovoljnog obima robe.
Hronični nedostatak vozača
Nedostatak profesionalnih vozača ostaje strukturni problem Evrope. Iako je u pojedinim zemljama došlo do privremenog popuštanja pritiska zbog manjeg obima posla, sektor se suočava sa ubrzanim starenjem radne snage.
- Poljskoj trenutno nedostaje oko 150.000 vozača
- Nemačka ima manjak od gotovo 100.000 vozača
- Španija i UK beleže slične probleme, uz rast plata kao jedini kratkoročni odgovor
Kao odgovor, EU je u oktobru 2025. usvojila izmene Direktive o vozačkim dozvolama, koje omogućavaju vožnju kamiona već sa 18 godina (uz nadzor od 17), uvode digitalnu vozačku dozvolu i olakšavaju mobilnost radne snage. IRU dodatno zagovara fleksibilnije obuke i lakše priznavanje kvalifikacija vozača iz trećih zemalja.
Nova faza Paketa mobilnosti
Od 18. avgusta 2025., sva teška teretna vozila preko 3,5 t u međunarodnom saobraćaju moraju biti opremljena pametnim tahografom druge generacije (G2V2). Ovaj uređaj omogućava automatsko beleženje prelazaka granica, utovara i istovara, kao i efikasniju kontrolu poštovanja pravila o radu i odmoru.
Od 2026. godine, obaveza se proširuje i na laka teretna vozila od 2,5 do 3,5 tona u međunarodnom saobraćaju.
Dekarbonizacija: spor napredak i mnogo prepreka
Dekarbonizacija drumskog transporta u 2025. nastavila je da napreduje, ali sporije nego što propisuju ciljevi EU. Najveći pomaci ostvareni su u urbanoj i „last-mile“ logistici, gde su AI, TMS sistemi i električna vozila smanjili pređene kilometre i emisije CO₂, uz razvoj urbanih distributivnih centara i mikro-depoa.
Međutim, kod srednjih i dugih relacija, tranzicija je znatno teža. Vozila sa nultim emisijama činila su samo 3,8% novih registracija kamiona u prva tri kvartala 2025., dok bi za ispunjenje ciljeva EU do 2030. taj udeo morao da dostigne oko 35%. Visoki troškovi, nedostatak infrastrukture i ekonomska neizvesnost ostaju glavne prepreke.
Intermodalnost i nova strateška uloga drumskog transporta
Iako EU ulaže sredstva u intermodalne projekte, povlačenje predloga za izmenu Direktive o kombinovanom transportu baca senku na ambicije u tom segmentu. Istovremeno, u kontekstu bezbednosti, drumski transport dobija novu stratešku ulogu.
Kroz „Military Mobility Package“, Evropska komisija prepoznaje drumski transport kao najotporniji i najfleksibilniji oslonac krizne logistike EU, sa merama koje uključuju digitalizaciju dozvola, jačanje infrastrukture i bolju koordinaciju civilnog i vojnog saobraćaja.
Drumski transport u Evropi 2025. godine nalazi se između kratkoročne borbe za opstanak i dugoročnih ambicija održivosti. Sektor ostaje nezamenjiv za evropsku logistiku, ali suočen sa slabom potražnjom, rastućim troškovima, nedostatkom vozača i sporom energetskom tranzicijom. Upravo zato, 2025. se može posmatrati kao godina prilagođavanja, u kojoj se postavljaju temelji za narednu fazu – pod uslovom da ekonomski i regulatorni okvir postanu stabilniji.
