S obzirom na to da danas obeležavamo Dan planete Zemlje, idealna je prilika da osvetlimo ulogu logistike u stvaranju održivije budućnosti. Od transporta i skladištenja do pakovanja i cirkularnih lanaca snabdevanja – održiva logistika postaje ključna za smanjenje uticaja na životnu sredinu i odgovaranje na sve strože zahteve tržišta i zakonodavaca.
Zašto je održiva logistika važna?
Prvo pitanje: zašto bi vas uopšte zanimala održiva logistika? Pre svega — to je ispravno za planetu. Ali ako vam to nije dovoljan motiv, evo još jednog: potrošači je zahtevaju. Nedavna istraživanja pokazuju da je čak 74% kupaca spremno da plati više za održive proizvode. Dakle, ako ne idete “zeleno”, propuštate ogromno tržište.
Tu su i regulative. Vlade širom sveta pooštravaju zakone o emisijama i otpadu. Ako se ne uskladite — sledi kazna, a u najgorem slučaju i gubitak dozvola za rad. Investitori takođe sve više gledaju na ESG (ekološke, društvene i upravljačke) kriterijume. Više nije reč samo o profitu — već o odgovornom poslovanju.
Trenutno stanje: Ima nade, ali i izazova
Pogledajmo gde se trenutno nalazimo. S jedne strane, imamo primere poput Maersk-a, koji planira da dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, ulažući u karbonski neutralna goriva i jasno definisane planove dekarbonizacije. Sjajan potez!
Ali s druge strane, sektor logistike i dalje je odgovoran za oko 8% globalnih emisija CO₂. Pored toga, tu su i problemi sa otpadom, bukom i uticajem infrastrukture na životnu sredinu.
🔋 1. Zeleni transport
Transport je najveći izvor emisija u logistici. Rešenja uključuju:
- Električna vozila – Amazon već koristi flotu električnih dostavnih kombija
- Vodonikove gorive ćelije – u razvoju, ali obećavaju nultu emisiju (emituju samo vodenu paru)
- Biogoriva – proizvedena iz organskog otpada, održivija su od fosilnih goriva
📍 2. Optimizacija ruta
Pametno planiranje ruta smanjuje potrošnju goriva i emisije. Softveri poput OptimoRoute koriste veštačku inteligenciju za optimizaciju isporuka u realnom vremenu, uzimajući u obzir gužve, vremenske uslove i stanje na putevima.
🔄 3. Reciklaža i logistika povrata
Šta se dešava sa proizvodima nakon što se iskoriste? Tu dolazi povratna logistika – upravljanje povratima, reciklažom i pravilnim odlaganjem.
Jedan od najinspirativnijih primera dolazi iz kompanije Apple, koja koristi robota Daisy – sofisticiran sistem sposoban da u minuti rastavi 23 iPhone uređaja i precizno sortira njihove komponente za reciklažu.
Ipak, i male kompanije mogu doprineti – na primer, omogućavanjem besplatnih povratnih nalepnica za reciklažu proizvoda ili ambalaže.
🏭 4. Upravljanje skladištima
Skladišta mogu postati “zeleni centri” uz:
- Automatizaciju procesa (smanjuje greške i nepotrebno kretanje robe)
- Vertikalno skladištenje – efikasnije korišćenje prostora
- Ekološke zgrade – solarni paneli, LED rasveta, sistem za skupljanje kišnice i energetski efikasno hlađenje
📊 5. Podaci i analitika
Platforme kao što je Flexport omogućavaju praćenje lanca snabdevanja u realnom vremenu, prepoznavanje uskih grla i predviđanje budućih potreba. Dobar uvid u podatke pomaže pri donošenju održivijih odluka.
🤝 6. Saradnja
Zelene inicijative najbolje funkcionišu zajednički. Clean Cargo Working Group okuplja brojne globalne kompanije sa ciljem da poboljšaju ekološke performanse pomorskog transporta kroz zajedničke standarde i razmenu podataka.
🔁 7. Cirkularni lanac snabdevanja
Za razliku od tradicionalnog modela “uzmi – napravi – baci”, cirkularni lanci snabdevanja promovišu reciklažu i produženu upotrebu proizvoda.
Kompanije poput Philips-a prelaze na modele zasnovane na uslugama, npr. “light-as-a-service”, gde kupac plaća za korišćenje svetla, a ne za posedovanje sijalica.
📦 8. Zelena ambalaža
Pakovanje ima ogroman ekološki otisak. Neka od rešenja su:
- Biorazgradivi materijali – razlažu se prirodno, bez štetnih ostataka
- Višekratna ambalaža – pogodna za e-trgovinu i industrijske korisnike
- Minimalistički pristup – kompanija Lush poznata je po “naked packaging” konceptu, gde su mnogi proizvodi potpuno bez ambalaže, a drugi upakovani u reciklirane materijale
🌍 9. Kompenzacija emisija
Čak i uz sve prethodne mere, biće emisija koje je teško izbeći. Tada se koristi karbonska kompenzacija – ulaganja u projekte koji uklanjaju ili sprečavaju emisije (pošumljavanje, solarne farme i sl.). Ključno je odabrati pouzdane, proverene projekte.
📢 10. Edukacija i svest
Najbolje strategije neće imati efekta ako ih niko ne poznaje i ne primenjuje. Zato je važno deliti znanje – kroz interne treninge, komunikaciju sa partnerima, i javno isticanje primera dobre prakse. Održivost nije cilj, već putovanje koje svi zajedno učimo.
💡 Tehnologija kao saveznik
Tehnologija je dvosmeran mač – ima veliki ekološki otisak, ali i ogromni potencijal. Od senzora koji nadgledaju temperaturu i vlagu, do AI sistema za optimizaciju potražnje i rute, pa sve do blockchaina za potpunu transparentnost – rešenja postoje, ali moraju se pažljivo i odgovorno primeniti.
⚠️ Izazovi
Uvođenje održivih rešenja često zahteva velike investicije, dodatnu infrastrukturu i promenu navika. Ali koraci ka održivosti sve više postaju tržišni imperativ – ne samo etički izbor.
