Kontejnerski pomorski transport predstavlja jedan od ključnih stubova globalnih lanaca snabdevanja i njegova važnost će u narednim decenijama nastaviti da raste – istovremeno prolazeći kroz duboke i kontinuirane promene. Kako bi, dakle, kontejnerski transport mogao da izgleda 2050. godine?
Brodovi će verovatno biti manji, ploviće svetskim morima sa značajno manjim emisijama, dok će kontejneri postati još pametniji, mobilniji i autonomniji.
Budućnost transportnog kontejnera
Prema procenama konsultantske kuće McKinsey, obim kontejnerskog transporta će do 2050. godine porasti dva do pet puta. To ne podrazumeva samo povećanje kapaciteta brodova i luka, već i potrebu za novim načinima rukovanja teretom, kao i značajne infrastrukturne promene.
U poređenju sa današnjim kontejnerima, kontejneri budućnosti biće daleko pametniji, mobilniji i autonomniji, uz sposobnost da generišu i razmenjuju ogromne količine podataka. Ne samo o svojoj lokaciji, stanju tereta i težini, već i o okruženju u kojem se nalaze – šta je iznad, ispod i pored njih.
Prema mišljenju McKinsey-ja i drugih stručnjaka, poput Pedra Galveije iz Globalnog logističkog centra kompanije Yilport Iberia, buduća generacija kontejnera mogla bi da bude sposobna da preleće kratke distance, slično dronovima, kako bi se sama pozicionirala na operativnoj obali u luci. Time bi se značajno ubrzao proces opsluživanja brodova, zahvaljujući kraćem vremenu utovara i istovara.
U tom scenariju, klasične lučke dizalice, koje danas predstavljaju jedini način za pretovar više neće biti neophodne.
Pametni kontejner
Pametni kontejner je transportni kontejner opremljen IoT uređajem, najčešće postavljenim na vrata, koji omogućava funkcije poput GPS praćenja lokacije, nadzora statusa vrata i slanja upozorenja pri njihovom otvaranju.
Ovakvi kontejneri donose značajne prednosti pomorskom transportu, jer obezbeđuju potpunu vidljivost, sledljivost, bezbednost i očuvanje kvaliteta tereta, efikasno rešavajući ključne izazove u operacijama kontejnerskog transporta.
Iako još uvek nismo u potpunosti zakoračili u tu budućnost, pametni kontejneri su već dostupni kroz alate za vidljivost u realnom vremenu, poput rešenja Live Position, kao i njegovog rashladnog (reefer) pandana Hapag-Lloyd LIVE.
Luke i terminali 2050. godine
I luke, kakve danas poznajemo, doživeće značajne promene. Stručnjaci McKinsey-ja smatraju da će se broj luka povećavati, te da će umesto manjeg broja velikih luka u budućnosti nastajati veći broj manjih, regionalnih luka.
Ovaj razvoj je neophodan kako bi se odgovorilo na rastući broj kontejnera i logistika približila poslednjoj milji. Kao rezultat toga, roba će morati da prelazi kraće razdaljine drumskim i železničkim putem, jer će luke odredišta biti bliže krajnjim destinacijama.
Istovremeno, luke budućnosti postaće pametnije i autonomnije. Prema analitičarima kompanije DP World, primena virtuelne realnosti, veštačke inteligencije i samoupravljačkih kontejnera omogućiće brže iskrcavanje brodova i značajno smanjenje vremena zadržavanja robe u lukama.
Ljudi će u tom procesu imati nadzornu i upravljačku ulogu, ali više neće biti direktno uključeni u fizičke operacije. Kao pozitivan efekat, bezbednost na radu će se značajno povećati.
DP World takođe smatra da će digitalne i autonomne luke budućnosti igrati važnu ulogu kao energetski čvorovi. One će snabdevati brodove gorivima budućnosti, pri čemu će električna energija imati centralnu ulogu. Nije nezamislivo da luke razviju sopstvene manje elektrane koje će proizvoditi energiju potrebnu brodovima direktno na obali.
Automatizovani terminali – već danas
Mnogi od ovih mehanizama već danas postoje, iako u manjem obimu. Automatizovani terminali su realnost, a pojedine luke već prednjače u primeni automatizacije, značajno olakšavajući svakodnevne logističke operacije.
Brodovi (i posade?) budućnosti
Digitalizacija će sve više uticati i na same brodove. Oni će postati inteligentni i umreženi, zahvaljujući velikom broju senzora. Ipak, razlika u odnosu na današnje brodove neće biti drastična – savremeni brodovi već sada poseduju sisteme koji, uz pomoć senzora i veštačke inteligencije, mogu da „razumeju“ svoje okruženje.
Ono što će se značajno promeniti jeste brzina obrade podataka i sposobnost predviđanja. Sa rastom računarske snage, rute, vremenski uslovi i morske struje moći će preciznije da se analiziraju, što će dovesti do bržih i bezbednijih plovidbi.
Prava revolucija dogodiće se ispod palube, u brodskim mašinskim prostorima. Prema procenama organizacije DNV, do 2050. godine gotovo nijedan kontejnerski brod neće koristiti klasične motore sa unutrašnjim sagorevanjem na fosilna goriva.
U tu transformaciju biće uključeni i humanoidni roboti. U Silicijumskoj dolini, kompanije poput Apple-a, Meta-e, kao i projekti povezani sa Elonom Muskom, intenzivno rade na razvoju nove generacije robota. Očekuje se da će oni do 2050. godine biti prisutni u gotovo svim industrijama – pa čak i u brodskim mašinskim prostorima – preuzimajući zahtevne i rizične poslove od ljudi.
Goriva budućnosti – da li je sve električno?
Ipak, potrebno je napraviti razliku između okeanskog i obalnog transporta. Za razliku od automobilske industrije, pomorski transport neće biti u potpunosti elektrifikovan.
Prema McKinsey-ju, sintetički metanol i amonijak predstavljaju najverovatnije opcije goriva budućnosti, dok se sintetički LNG posmatra kao važno prelazno gorivo dok metanol i amonijak ne postanu u potpunosti dostupni za snabdevanje.
Za manje brodove, koji uglavnom plove blizu obale, najverovatnija opcija biće gorivne ćelije ili baterijski električni pogon.
Za razliku od današnje prakse, u budućnosti će veliki brodovi prevoziti kontejnere do otvorenog mora, gde će se teret pretovarati na manja plovila koja će zatim pristajati u brojne nove, manje luke. Ovo će dodatno povećati potrebu za preciznim planiranjem ruta i optimizacijom, što će biti unapređeno primenom hub-and-spoke modela.
Kontejnerski transport 2050. godine
Svi navedeni primeri i scenariji jasno pokazuju jedan pravac: sve postaje pametnije, autonomnije, digitalnije, povezanije i održivije. Veštačka inteligencija se u ovom kontekstu gotovo podrazumeva, jer će biti sastavni deo svih sistema i rešenja.
Ljudi će upravljati i nadzirati procese, ali više neće direktno intervenisati fizičkim radom. To će raditi humanoidni roboti – a kontejneri će možda i leteti, pretvarajući se u inteligentne, kutijaste dronove.
